Mađarska je napravila još jedan korak napred u svojim planovima za proširenje nuklearne elektrane Paks, jer je započeta proizvodnja ključnih komponenti za dva nova reaktorska bloka. U Rusiji je u toku izrada reaktorskog spremnika za blok 6, dok se u Francuskoj trenutno proizvode prvi delovi turbine za blok 5.
Mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine, Peter Szijjarto, izjavio je da se reaktorski spremnik za blok 6 proizvodi u visoko-tehnološkom automatizovanom kovačkom postrojenju u Sankt Peterburgu. Ova ključna komponenta, u kojoj će se odvijati nuklearna lančana reakcija, mora da zadovolji stroge bezbednosne i inženjerske standarde koje postavljaju mađarski i evropski regulatori. Istovremeno, komponente turbine za blok 5 proizvode se u Belfortu, Francuska. Ovi razvojni koraci pokazuju da napredak ide po planu, sa ključnom infrastrukturom koja se trenutno proizvodi u više zemalja.
Međunarodni karakter ovog projekta naglašava njegov značaj, a partneri iz Rusije i Francuske igraju ključne uloge. Ova investicija smatra se ključnom za dugoročnu energetsku sigurnost Mađarske i njen strateški cilj smanjenja zavisnosti od uvoza prirodnog gasa.
Dva nova bloka u Paksu trebalo bi da značajno povećaju kapacitet elektrane i smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Proširenje podržava ciljeve Mađarske da održi niske cene energenata i obezbedi stabilnu snabdevenost električnom energijom u budućnosti. Trenutno, Nuklearna elektrana Paks snabdeva oko 50 procenata ukupne potrošnje električne energije u Mađarskoj.
Projekat proširenja potiče iz sporazuma između mađarske vlade i ruske državne nuklearne kompanije Rosatom iz 2014. godine. Cilj ovog sporazuma je da se kapacitet elektrane udvostruči sa 2.000 MW na 4.400 MW dodavanjem dva nova reaktora. Rusija je obavezala da će finansirati 10 milijardi evra od procenjenog troška izgradnje, što pokriva oko 80 procenata ukupnih troškova.
Prvobitno, prvi novi reaktor trebalo je da postane operativan do 2023. godine. Međutim, trenutni raspored predviđa puštanje u rad između 2030. i 2031. godine. Uprkos kašnjenju, projekat ostaje centralna tačka dugoročne energetske politike Mađarske.
