U Jugoistočnoj Evropi ne postoji jedan akter koji kontroliše budućnost elektroenergetskog sistema. Umesto toga, region oblikuje promenljiva ravnoteža moći između postojećih energetskih kompanija, berzi električne energije, operatora prenosnog sistema, privatnih developera obnovljivih izvora, trgovinskih firmi, finansijskih institucija i regulatora povezanih sa EU.
Postojeći igrači i dalje imaju dominantnu strukturnu ulogu. Državna i nekada dominantno državna preduzeća i dalje kontrolišu veliki deo proizvodnje električne energije, maloprodaje, hidroenergetskih kapaciteta, termoelektrana i dugoročnih odnosa sa kupcima. Kompanije kao što su PPC u Grčkoj, Hidroelectrica u Rumuniji, BEH i NEK u Bugarskoj, HEP u Hrvatskoj, GEN i HSE u Sloveniji, MVM u Mađarskoj, EPS u Srbiji, EPCG u Crnoj Gori, KESH u Albaniji i ESM u Severnoj Makedoniji i dalje predstavljaju ključne stubove fizičkog elektroenergetskog sistema. Međutim, njihova pozicija se sve više dovodi u pitanje zbog liberalizacije tržišta i prekogranične integracije.
Najvidljivija strukturna promena je rast značaja organizovanih tržišta električne energije. Berze električne energije postaju centralne za formiranje cena, transparentnost tržišta i regionalno povezivanje. ADEX, nastao integracijom BSP SouthPool, SEEPEX i HUPX, predstavlja se kao prva regionalna berza električne energije za Centralnu i Jugoistočnu Evropu, sa organizovanim day-ahead i intraday tržištima. Ovo odražava širi trend prelaska sa bilateralnih ugovora na algoritamsko tržišno poravnanje cena.
Pored ADEX-a, nacionalne berze i dalje definišu lokalne i regionalne cenovne signale. HEnEx u Grčkoj, IBEX u Bugarskoj, OPCOM u Rumuniji, CROPEX u Hrvatskoj, BSP SouthPool u Sloveniji i HUPX u Mađarskoj doprinose sve više povezanoj evropskoj strukturi trgovine električnom energijom. Ove platforme nisu samo mesta trgovanja, već i ključne tačke integracije između nacionalnih sistema i EU mehanizama tržišnog spajanja (market coupling).
U Zapadnom Balkanu razvoj berzi je novijeg datuma, ali sve značajniji. SEEPEX u Srbiji, ALPEX u Albaniji i na Kosovu, MEMO u Severnoj Makedoniji i MEPX u Crnoj Gori postepeno grade osnovu za transparentno formiranje kratkoročnih cena električne energije. Prema CBAM analizi Energetske zajednice za Q1 2026, aktivnost berzi u regionu je neujednačena: ALPEX, MEPX i MEMO beleže rast, dok SEEPEX beleži pad, delimično zbog razlika u hidro likvidnosti, tržišnoj strukturi i tranzitnim tokovima.
Operatori prenosnog sistema (TSO) predstavljaju još jedan snažan nivo uticaja. U regionu gde zagušenja često određuju cenovne razlike, TSOs nisu pasivni operatori infrastrukture već aktivni oblikovači tržišta. Njihove odluke o alokaciji kapaciteta, dostupnosti interkonektora, koordinaciji zastoja i limitima prekograničnih tokova direktno određuju da li jeftina energija može da stigne do tržišta sa višim cenama.
Trgovinski učesnici dobijaju sve veći strukturni značaj kako volatilnost raste. U tržištu definisanom 15-minutnim cenama i varijabilnošću obnovljivih izvora, vrednost se stvara kroz preciznost prognoza, intraday optimizaciju, strategije balansiranja i prekogranično pozicioniranje. Tradicionalne godišnje ili mesečne strategije trgovanja više nisu dovoljne. Umesto toga, algoritamski sistemi, automatizovane platforme za trgovinu i analiza podataka u realnom vremenu postaju ključni alati.
Privatni developeri obnovljivih izvora takođe postaju sve uticajniji širom regiona. Oni unose kapital, razvojne portfolije projekata i međunarodne standarde realizacije u tržišta koja su tradicionalno bila dominirana državnim kompanijama. Međutim, njihov uspeh sve više zavisi od priključenja na mrežu, brzine izdavanja dozvola, rizika od redukcije proizvodnje i dugoročnih ugovora o otkupu (PPA). Najkonkurentniji developeri danas integrišu skladištenje energije, balansno učešće i strukturirano finansiranje kako bi smanjili izloženost volatilnosti.
Finansijske institucije predstavljaju završni deo nove strukture moći. Razvojne banke poput EBRD i EIB, zajedno sa komercijalnim bankama, investitorima u zelene obveznice i tržištima kapitala, odlučuju koji projekti će zaista biti finansirani i izgrađeni. EBRD-ov paket od 175 miliona evra za regionalnu obnovljivu ekspanziju PPC-a pokazuje kako finansijske institucije omogućavaju prekogranične investicione strategije i sistemsku transformaciju, a ne samo pojedinačne projekte.
Na kraju, elektroenergetski sistem Jugoistočne Evrope više nije oblikovan jednom dominantnom silom. On je rezultat stalne interakcije između komunalnih preduzeća, tržišta, mrežnih operatora i kapitala. Uticaj je raspodeljen, uslovljen i sve konkurentniji. U takvom okruženju, uspeh ne zavisi samo od posedovanja proizvodnih kapaciteta, već od razumevanja kako svi delovi sistema međusobno funkcionišu i gde se zapravo stvara — ili gubi — vrednost.
