Brojni pozivi širom sveta da se zatvore nuklearne centrale posle havarije izazvane zemljotresom u japanskoj centrali Fukušima mogli bi loše da utiču na borbu protiv globalnog zagrevanja, ocenjuju aktivisti za očuvanje životne sredine
okupljeni na konferenciji u Bangkoku.
Zemlje koje odgovore na pozive da zatvore nuklearne centrale mogle bi u većoj meri da se okrenu upotrebi fosilnih goriva koja najviše utiču na globalno zagrevanje, upozoravaju oni, a prenosi agencija AP.
To se ne bi dogodilo ako bi zemlje uložile više sredstava u korišćenje obnovljivih izvora energije, kao što su vetar, sunce i drugi čisti izvori, naveli su učesnici konferencije.
Tove Maria Riding iz grupe Grinpis (Greenpeace) smatra da je pogrešno postaviti stvari kao da se radi o izboru između nuklearne nesreće ili nesreće izazvane klimatskim promenama, ističući da je sada prilika da se učini veliki iskorak ka otklanjanju obe potencijalne opasnosti.
Kristijana Figeres, najviša zvaničnica UN zadužena za klimu, rekla je da sve zemlje preispituju nuklearnu politiku posle japanske krize i da ostaje da se vidi šta će odlučiti.
Vraćanje fosilnim gorivima pogoršalo bi efekte na globalno zagrevanje koje, po oceni naučnika, utiče na topljenje polarnog ledenog pokrivača i glečera, podizanje nivoa mora i ekstremne vremenske prilike.
Pre nesreće u japanskoj centrali Fukušima Međunarodna agencija za energiju (IEA) procenila je da će nuklearne centrale generisati dodatnih 360 gigavata struje do 2035. godine. Ta cifra je prepolovljena posle nesreće, zbog pritisaka da se zaustavi izgradnja novih nuklearnih centrala ili da se zatvore stare centrale ranije od planiranog.
Verovatno je da će nastali manjak energije biti nadoknađen u jednakoj meri obnovljivim izvorima energije, ugljem i gasom. Rezultat toga će biti pet posto ugljen dioksida više emitovanog na planeti do 2035. godine, ili 500 miliona tona, rekao je glavni ekonomista IEA Fatih Birol.
Birol je rekao da je sve neizvesnije da li će se postići zacrtan cilj da se do 2020. temperatura vazduha ne podigne za više od dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo.
Neki stručnjaci međutim kažu da nije izvesno da će pojedine države zaista smanjiti proizvodnju struje iz nuklearnih centrala u meri u kojoj su prvobitno najavile odmah posle havarije u Japanu.
Situacija je nejednaka u svetu gde ima 507 nuklearnih centrala koje rade ili su u izgradnji, i gde su, u većini zemalja, nafta, ugalj i gas i dalje glavni izvori energije, navode oni.
Izvor beta.rs
