Do kraja 2025. godine, jugoistočna Evropa mogla bi se pohvaliti značajnim dostignućem u oblasti trgovine električnom energijom. Volumen intraday trgovanja dostigao je nivoe koji su pre nekoliko godina delovali nedostižno. Zabeleženi su rekordi, posebno u Bugarskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Srbiji. Operateri tržišta i donosioci politika često su ovu ekspanziju predstavljali kao znak funkcionalne zrelosti tržišta električne energije u regionu. Ipak, uprkos rastuće intraday likvidnosti, dugoročni rizik od cena ostao je nepromenjen.
Ova zabluda proizašla je iz mešanja operativne likvidnosti sa kapacitetom za preuzimanje rizika. Intraday tržišta su osmišljena da upravljaju kratkoročnim neravnotežama. Omogućavaju učesnicima da prilagode svoje pozicije kako se prognoze menjaju, proizvodnja iz obnovljivih izvora fluktuira ili se javljaju neočekivani prekidi. U 2025. godini, ova tržišta su izvanredno obavljala svoju funkciju. Mesečni intraday volumeni premašili su 600 GWh na IBEX, prešli 1 TWh na HUPX, a dostigli su rekordne visine na SEEPEX. Troškovi balansiranja su opali, a stabilnost sistema u realnom vremenu se poboljšala.
Ipak, ovo nije rešilo osnovni problem s kojim se suočavaju industrijski kupci i komunalna preduzeća: izloženost višemesečnoj i višegodišnjoj volatilnosti cena. Intraday likvidnost ne akumulira otvorene pozicije. Pozicije se otvaraju i zatvaraju unutar nekoliko sati. Rizik se privremeno prenosi, a ne skladišti. Kada isporuka prođe, tržište se resetuje. Iz perspektive hedžinga, ova likvidnost nestaje jednako brzo kao što se pojavila.
U 2025. godini, ova razlika postala je bolno očigledna tokom perioda strukturnog stresa. Kada je hidro proizvodnja naglo opala u delovima Balkana ili kada su termalne jedinice neočekivano otkazale rad, intraday tržišta su reagovala efikasno, ali su cene naglo porasle. Učesnici su mogli da rebalansiraju volumene, ali je šok nivoa cena proširio očekivanja, šireći buduće razlike i povećavajući volatilnost osnova. Intraday likvidnost je apsorbovala operativne šokove, ali je pojačala informacione.
Ova dinamika stvorila je lažni osećaj sigurnosti. Mnogi učesnici na tržištu verovali su da dublje intraday trgovanje smanjuje ukupni rizik jer omogućava stalnu prilagodbu. U stvarnosti, to je samo privremeno pomerilo rizik umesto da ga eliminiše. Volatilnost je kompresovana u kraće vremenske okvire, povećavajući učestalost skokova i padova cena bez smanjenja njihove magnitude na duže staze.
Kao posledica toga, industrijski potrošači suočili su se sa opipljivim posledicama. Objekti koji aktivno optimizuju intraday pozicije još uvek su imali godišnje odstupanje troškova od ±10 €/MWh u odnosu na budžetirane nivoe hedžinga. Za potrošača snage 40 MW, to je značilo varijaciju od ±3.5 miliona €, uprkos gotovo savršenoj operativnoj realizaciji. Intraday optimizacija smanjila je kazne zbog neravnoteže, ali nije stabilizovala prosečne troškove električne energije.
Komentarišući ovu situaciju, komunalna preduzeća doživela su sličnu paradoksalnu situaciju. Poboljšano intraday trgovanje smanjilo je troškove balansiranja i gubitke zbog grešaka u prognoziranju, ali su marže unapred ostale nestabilne. Osetljivost prihoda na vreme i prekograničnu gužvu nastavila je da postoji. Buduća kriva nastavila je da se kreće nezavisno od intraday uslova, vođena makroekonomskim očekivanjima ponude umesto realnom likvidnošću.
Krajem 2025., sofisticirani učesnici počeli su da preformulišu intraday tržišta za ono što ona zapravo jesu: operativni amortizeri šokova, a ne finansijski rezervoari rizika. Prepoznali su da intraday likvidnost poboljšava efikasnost i smanjuje stres sistema, ali ne može zameniti duboka unapred tržišta. Bez mogućnosti zaključivanja cena mesecima ili godinama unapred uz minimalan rizik osnova, dugoročna izloženost ostaje fundamentalno nepromenjena.
Pouka ovoga bila je subtilna ali ključna: zrelost tržišta ne meri se brzinom kojom se električna energija može trgovati već koliko dugo se rizik može držati. U jugoistočnoj Evropi intraday likvidnost brzo je sazrela dok dugoročna apsorpcija rizika nije pratila taj trend. Mešanje ova dva koncepta dovelo je do prekomernog poverenja u strategije hedžinga i potcenjivanja preostalog rizika.
