Najnovija preporuka Evropske komisije o uklanjanju prepreka za PPA ugovore (ugovore o otkupu električne energije), usvojena 22. aprila 2026. godine, predstavlja ključnu promenu u načinu na koji će funkcionisati elektroenergetska tržišta u Jugoistočnoj Evropi. Finansiranje se sve manje oslanja na državne garancije, a sve više na strukturirane dugoročne ugovore između proizvođača i industrijskih potrošača. Posledice ove promene daleko prevazilaze Brisel. Za Srbiju, Crnu Goru i širu Energetsku zajednicu, ovaj dokument praktično redefiniše investicionu mapu za obnovljive izvore energije, skladištenje i industrijsku dekarbonizaciju do kraja decenije.
U svojoj suštini, preporuka prepoznaje da PPA ugovori više nisu marginalni alat, već sistemski ključan mehanizam za ostvarenje ciljeva Evropske unije — 42,5% učešća obnovljivih izvora energije i najmanje 55% smanjenja emisija do 2030. godine. Ovakvo postavljanje ima direktne posledice za periferna tržišta EU. Jugoistočna Evropa više nije samo sledbenik, već postaje proizvodni produžetak energetskog sistema EU, naročito kroz prekogranične ugovore o snabdevanju.
Trend rasta to već potvrđuje. Količina električne energije ugovorene kroz korporativne PPA ugovore u Evropi porasla je sa 7,4 TWh u 2020. godini na 31,4 TWh u 2024. godini, dok je broj ugovora porastao sa 60 na 276. Solarne elektrane su preuzele primat nad vetrom, dok se hibridni ugovori sa skladištenjem sve više nameću kao standard. Ovaj rast nije samo posledica klimatske politike, već odražava dublju transformaciju u načinu na koji se energetski rizik raspodeljuje i vrednuje.
Za Jugoistočnu Evropu, najvažniji deo preporuke jeste eksplicitna podrška prekograničnim PPA ugovorima, posebno sa tržištima Energetske zajednice. Ovi ugovori omogućavaju kupovinu električne energije preko granica i predstavljaju ključni alat za integraciju regionalnih tržišta u jedinstveno tržište EU, uz istovremeno podsticanje investicija u nove kapacitete. U praksi, to stavlja Srbiju i Crnu Goru u središte dva važna trenda: rastuće tražnje EU za čistom energijom i regionalnih razlika u cenama koje čine izvoznu proizvodnju isplativom.
Međutim, dokument jasno ukazuje i na prepreke. Regulatorne barijere i dalje su značajne, uključujući:
- ograničenja pristupa mreži
- spore procedure izdavanja dozvola
- neusklađenost pravila i sistema sertifikata
U Srbiji, gde razvoj prenosne mreže na 400 kV nivou zaostaje za projektima, to direktno dovodi do kašnjenja u finansiranju. Crna Gora se suočava sa sličnim problemom, gde veličina sistema i ograničenja interkonekcija otežavaju monetizaciju viškova energije.
Pored toga, postoje i tržišne prepreke, kao što su:
- slab kreditni kvalitet kupaca
- nedostatak transparentnosti
- manjak standardizacije ugovora
Ovi problemi su izraženiji u Jugoistočnoj Evropi, gde ima manje velikih industrijskih kupaca, a finansijska snaga kompanija je često ograničena. Bez pouzdanih partnera, projekti teško dolaze do finansiranja.
Da bi se to prevazišlo, EU uvodi slojeviti pristup smanjenju rizika, uključujući:
- državne garancije
- programe Evropske investicione banke (EIB)
Za Srbiju, gde industrijska potrošnja raste ali je neravnomerno raspoređena, ovi mehanizmi mogu biti ključni za razvoj velikih PPA projekata. Crna Gora će se više oslanjati na međunarodne kupce i izvozne ugovore.
Struktura PPA ugovora takođe postaje kompleksnija. Razlikuju se:
- fizički i finansijski ugovori
- ugovori po principu „koliko proizvedeš“ i oni sa fiksnim profilom isporuke
Ove razlike određuju ko snosi rizik od promena cena, varijacija proizvodnje i troškova balansiranja, što direktno utiče na isplativost investicija i prinos kapitala.
Istovremeno, tržište se suočava sa novim izazovima. Rast obnovljivih izvora dovodi do:
- pada cena u periodima visoke proizvodnje
- pojave negativnih cena
Ovaj trend već se javlja i u Jugoistočnoj Evropi, posebno kod solara. To znači da će budući projekti morati da integrišu:
- skladištenje energije
- fleksibilnu potrošnju
- napredne ugovorne modele
Važan deo reforme odnosi se na odnos između PPA ugovora i državnih mehanizama poput ugovora za razliku (CfD). EU preporučuje njihovu kombinaciju, kako bi se izbegla zavisnost od subvencija, a istovremeno obezbedila stabilnost prihoda.
Posebno se promoviše model PPA ugovora sa više kupaca, gde se više manjih potrošača udružuje. Ovaj model je naročito važan za Srbiju, gde je industrijska potrošnja fragmentisana, dok Crna Gora može kombinovati domaće i strane kupce.
Razvoj tržišnih platformi za PPA ugovore dodatno će povećati transparentnost i smanjiti troškove, čime će ovi ugovori postati standardizovaniji i likvidniji.
Reforma obuhvata i garancije porekla energije, koje će postati preciznije vremenski i prenosive preko granica. To povećava značaj:
- skladištenja energije
- fleksibilnosti sistema
- vremenske optimizacije proizvodnje
Na kraju, preporuka proširuje koncept dugoročnih ugovora i na:
- vodonik
- biometan
- grejanje i hlađenje
Sve ovo ukazuje na fundamentalnu promenu: energetski sistem prelazi sa modela zasnovanog na državi na model gde dugoročni ugovori između privatnih aktera određuju tok kapitala i raspodelu rizika.
Za Jugoistočnu Evropu, ovo predstavlja i priliku i izazov. Region ima potencijal da postane izvoznik čiste energije, ali mora rešiti probleme infrastrukture i regulative.
U narednom periodu očekuje se ubrzan razvoj projekata vezanih za prekogranične PPA ugovore, posebno u Srbiji, dok će se u Crnoj Gori projekti više oslanjati na izvoz ka Italiji i regionu Jadrana.
Zaključak je jasan: kapital prati ugovore, a ugovori se oblikuju kroz kombinaciju tržišta, regulative i tehnologije. Jugoistočna Evropa više nije na margini — postaje aktivni deo novog evropskog energetskog sistema.
