Evropska komisija predstavila je novi predlog oporezivanja energetskih goriva koji bi trebalo da bude pošteniji, a privredu Unije da usmeri ka štedljivijem odnosu prema životnoj sredini.
Predlog u prvi plan ističe uticaj korišćenih goriva na životnu sredinu, što je jedan od prioriteta strategije Evropa 2020.
Prva faza promena bi trebalo da se dogodi 2013. godine, posle koje će se energetski izvori oporezivati prema sektorima i na osnovu novog obrasca. On će se sastojati iz dva elementa – jedan od njih će biti 20 evra za tonu ispuštenog ugljen-dioksida, a drugi će se bazirati na njhovoj energetskoj efikasnosti.
Diskusiju među zemljama članicama izaziva posebno nova filozofija oporezivanja pogonskih materija. Povećanje krajnje cene čeka naftu, što Komisija opravdava time da goriva treba da se oporezuju na osnovu toga koja količina ugljen dioksida se njihovim sagorevanjem ispušta u atmosferu.
Prema stavu komisije, nafta, odnosno dizel gorivo, ne bi trebalo da košta manje od benzina, kako je to sada u većini zemalja članica. Isto takvo oporezivanje bi trebalo da se primeni na ugalj, čije pretvaranje u energiju dodatno zagađuje životnu sredinu.
Postepeno, do 2013 godine, minimalni porez na naftu trebalo bi da se poveća sa 0,33 evra, na 0,412 evra po litru.
U slučaju benzina ostaće minimalni porez na nivou 0,359 evra po litru, dok će se kod zemnog gasa postepeno povećati sa 0,125 evra za kilogram, na 0,501 evro za kilogram.
Prethodna direktiva iz 2003. godine više ne odgovara u potpunosti kontekstu sadašnje politike EU – na primer, ne podstiče korišćenje alternativnih izvora energije, ne poštuje energetsku efikasnost sirovina – zato je EK odlučila da promeni uvid u ceo koncept oporezivanja goriva.
Predlog Komisije treba da usvoji Evropski parlament i zemlje članice u Savetu EU.
Izvor tanjug.rs
