Evropska komisija (EK) smatra da će prekid isporuke ruskog gasa Evropi preko Ukrajine 1. januara imati manji uticaj nego što se očekivalo, navodeći da je ovaj potez bio predviđen i da evropska gasna infrastruktura dovoljno fleksibilna da nadoknadi gubitak ruskog gasa putem alternativnih ruta. Od 2022. godine, Evropa je ojačala svoju gasnu infrastrukturu novim kapacitetima za uvoz LNG (tečnog prirodnog gasa), što je učinilo kontinent manje zavisnim od ruskog gasa. Preostali evropski kupci ruskog gasa, uključujući Slovačku i Austriju, obezbedili su alternativne izvore snabdevanja kako bi zadovoljili svoje energetske potrebe.
Austrija je potvrdila da je spremna za kraj ugovora o tranzitu gasa između Rusije i Ukrajine, snabdevajući se gasom iz Nemačke, Italije i skladišnih kapaciteta. Slovačka, s druge strane, izrazila je ozbiljnu zabrinutost zbog uticaja prekida, naročito zbog ekonomskih posledica. Slovački premijer Robert Fico upozorio je da će obustava tranzita dovesti do gubitka prihoda od tranzita i većih uvoznih troškova za Slovačku. Takođe je predvideo da će ovo poremećaj povećati cene gasa i struje širom Evrope. Slovački uvoznik gasa SPP izjavio je da će snabdevanje gasom iz nenj-ruskih izvora u 2025. godini uzrokovati dodatne troškove od oko 90 miliona evra, uglavnom zbog viših troškova tranzita. Ipak, SPP je uverio da je pripremljen za ovu situaciju i da će nastaviti da snabdeva svoje korisnike putem alternativnih ruta, uglavnom putem gasovoda iz Nemačke i Mađarske.
Prethodno, tranzit gasa kroz Ukrajinu činio je oko polovinu ukupnog ruskog izvoza gasa putem gasovoda u Evropu. Uprkos obustavi putem Ukrajine, Rusija i dalje snabdeva Evropu gasom putem TurkStream gasovoda, koji ide ispod Crnog mora. TurkStream ima dve linije: jednu za Tursku, a drugu za centralnoevropske zemlje, uključujući Mađarsku i Srbiju.
