Tokom 38. nedelje 2025. godine, cene električne energije na tržištima Jugoistočne Evrope (JIE) znatno su pale u poređenju sa 37. nedeljom. Sve zemlje su zabeležile prosečne nedeljne cene ispod 90 €/MWh, osim Italije. Pad je bio posledica nižih cena gasa i CO2 emisija, smanjene potražnje u većini tržišta i veće dostupnosti obnovljive energije. Prosečne cene električne energije u regionu JIE kretale su se oko 79 €/MWh, uz visoke vrednosti na početku nedelje, sa vrhuncem u utorak, 16. septembra, i padom krajem nedelje. Najveći pad cena zabeležili su Rumunija i Hrvatska (-27,82% i -27,11%), zatim Grčka (-26,15%), Bugarska (-23,78%) i Srbija (-22,59%). Italija, najskuplje tržište, imala je skroman pad od -1,39%.
U Centralnoj Evropi, većina cena električne energije u trećoj nedelji septembra bila je ispod 100 €/MWh, pri čemu su mnoge ispod 80 €/MWh, a neke čak ispod 60 €/MWh. Na to su uticali veća proizvodnja solarne energije, oporavak proizvodnje vetra u Nemačkoj i Italiji, i blagi pad cena gasa. Švajcarska je ostala najskuplje tržište sa prosečnom cenom od 91,87 €/MWh, što je pad od -8,03% u odnosu na 37. nedelju, dok je Slovenija imala prosečnu cenu od 75,19 €/MWh. Francuska je zabeležila najnižu cenu od 32,91 €/MWh, što je porast od 24,85%. Prosečne cene u Evropi kretale su se oko 73 €/MWh, u rasponu od 32,91 €/MWh u Francuskoj do 109,61 €/MWh u Italiji. Na tržištima MIBEL, Španija i Portugal zabeležili su značajan rast cena od 21,37% i 21,24%, dostižući 74,34 €/MWh i 74,39 €/MWh.
U Južnoj Evropi, cene u 38. nedelji bile su ispod 90 €/MWh, osim u Italiji. Najnižu prosečnu nedeljnu cenu zabeležila je Turska sa 51,21 €/MWh, a Grčka je bila drugo najjeftinije tržište JIE sa 74,58 €/MWh. Italija je ostala najskuplja sa 109,61 €/MWh, što je pad od 1,39%. Mađarska i Srbija takođe su se svrstale među skuplja tržišta, sa cenama od 84,93 €/MWh i 82,97 €/MWh. Većina tržišta JIE zabeležila je najviše dnevne cene u utorak, 16. septembra, dok su najniže cene zabeležene u nedelju, 21. septembra. Na početku naredne nedelje, cene za Day-Ahead tržište kretale su se od 99,10 €/MWh u Bugarskoj i 100,12 €/MWh u Grčkoj do 111,87 €/MWh u Mađarskoj i 118,79 €/MWh u Crnoj Gori.
Potrošnja električne energije u regionu JIE pala je za -2,31% u odnosu na 37. nedelju, dostižući 16.480,43 GWh. Najveći pad zabeležili su Grčka i Hrvatska (-5,92% i -4,98%), dok su Italija i Turska imale manja smanjenja (-1,21% i -1,78%).
Proizvodnja iz promenljivih obnovljivih izvora porasla je za 21,5% na 3.667,28 GWh, što je uglavnom rezultat snažnog rasta vetra za 36,6% (1.910,45 GWh) i umerenog povećanja solarne energije za 8,5% (1.756,83 GWh). Grčka i Mađarska zabeležile su najveći rast vetra (125,1% i 102,2%), dok su Mađarska i Italija imale najveći rast solarne energije (31,5% i 20,2%). Hidroelektrane su smanjile proizvodnju za -13,26%, na 1.636,01 GWh, pre svega zbog padova u Bugarskoj, Turskoj i Grčkoj (-39,78%, -15,25% i -11,40%), dok su Mađarska i Srbija imale povećanje (196,36% i 4,19%).
Termoelektrane su smanjile proizvodnju za -9,69%, na 7.080,42 GWh, što je rezultat pada proizvodnje iz uglja (-2,59%, 3.231,11 GWh) i gasa (-14,90%, 3.849,52 GWh). U Turskoj je proizvodnja iz uglja blago porasla (+0,17%), dok je gas pao za -27,45%. Bugarska je povećala proizvodnju iz uglja za 4,31% i gasa za 20,45%, dok je Grčka zabeležila pad uglja i gasa od -60,03% i -31,93%.
U prekograničnoj trgovini električnom energijom zabeležen je pad neto uvoza za -8,36%, na 1.227,82 GWh. Izvoz je porastao 54,0%, na 161,58 GWh, dok je uvoz pao -30,5%, na 1.389,40 GWh. Rumunija, Mađarska i Hrvatska imale su najveće smanjenje neto uvoza, naročito Rumunija (-57,78%). Grčka je povećala neto izvoz za 121,21%, dok je neto izvoz Bugarske blago smanjen za -6,54%, što verovatno odražava privremene ili spoljne faktore.
