Zavisnost Bosne i Hercegovine od hidroenergije stvara procenjeni raspon od oko 210 miliona evra u vrednosti elektroenergetskog sektora između naročito vlažnih i sušnih godina, ukazujući na finansijsku izloženost koju donose sve volatilniji hidrološki uslovi.
Velike hidroelektrane u Bosni i Hercegovini proizvodile su u proseku oko 5,3 TWh godišnje tokom prethodnih osam godina, prema analizi energetskog stručnjaka Zijada Bajramovića, navedenoj u izveštaju. Stvarna proizvodnja može značajno odstupati od tog nivoa u zavisnosti od količine padavina i dotoka reka.
Razmere tih oscilacija najbolje ilustruje poređenje 2023. i 2020. godine.
Povoljni hidrološki uslovi tokom 2023. godine podigli su proizvodnju hidroelektrana na 6,4 TWh, odnosno oko 21% iznad osmogodišnjeg proseka. To je rezultiralo sa približno 1,1 TWh dodatne hidroelektrične energije, čime je smanjena potreba za proizvodnjom iz termoelektrana i uvozom električne energije, dok je istovremeno povećana količina električne energije raspoloživa za izvoz.
Uz pretpostavljenu veleprodajnu vrednost električne energije od 100 evra/MWh, ta dodatna proizvodnja vredela bi oko 110 miliona evra.
Suprotno tome, tokom hidrološki nepovoljne 2020. godine, proizvodnja iz hidroelektrana pala je na 4,3 TWh, odnosno oko 19% ispod proseka. Proizvodni manjak od približno 1 TWh predstavljao bi oko 100 miliona evra pri istoj pretpostavljenoj veleprodajnoj ceni električne energije.
Razlika između ove dve godine tako dostiže približno 2,1 TWh, što odgovara oko 40% prosečne godišnje proizvodnje velikih hidroelektrana u Bosni i Hercegovini. Pri vrednosti od 100 evra/MWh, to odgovara procenjenoj razlici od oko 210 miliona evra.
Stvarne finansijske posledice nepovoljnih hidroloških uslova mogu biti veće od same procene vrednosti izgubljene proizvodnje. Kada proizvodnja iz hidroelektrana opadne, elektroprivredna preduzeća mogu biti primorana da relativno jeftinu proizvodnju sa niskim varijabilnim troškovima zamene skupljom proizvodnjom iz termoelektrana ili uvozom električne energije. To može oslabiti operativne marže i novčane tokove upravo u trenutku kada su kompanijama potrebna dodatna sredstva za ulaganja u mrežu, proizvodne kapacitete i dekarbonizaciju.
S druge strane, godine sa povoljnim hidrološkim uslovima mogu značajno poboljšati trgovinsku poziciju elektroenergetskih kompanija, smanjiti potrebu za proizvodnjom iz termoelektrana i otvoriti dodatne mogućnosti za izvoz električne energije.
Ova volatilnost dodatno naglašava strateški značaj diversifikacije proizvodnog portfolija Bosne i Hercegovine. Razvoj dodatnih kapaciteta za proizvodnju električne energije iz vetra i sunca mogao bi da smanji direktnu zavisnost raspoloživosti električne energije od vodostaja i dotoka reka, iako bi veći udeo varijabilnih obnovljivih izvora energije istovremeno zahtevao veću fleksibilnost elektroenergetskog sistema.
Baterijska skladišta energije, fleksibilni konvencionalni proizvodni kapaciteti i snažnije regionalne interkonekcije zato će postajati sve značajniji zajedno sa razvojem obnovljivih izvora energije. Suština nije samo u povećanju ukupne godišnje proizvodnje, već u smanjenju volatilnosti prihoda koju stvara proizvodni portfolio snažno izložen jednom prirodnom resursu.
Za elektroenergetske kompanije u Bosni i Hercegovini, hidrološki uslovi zato ostaju istovremeno proizvodna varijabla i značajan finansijski rizik, pri čemu godišnje promene mogu menjati elektroenergetski bilans za više teravat-časova, a ekonomsku poziciju sektora za stotine miliona evra.
