U najhladnijem periodu potrošnja dostizala i do 163 miliona kWh dnevno. – Od sredine februara mere štednje i toplije vreme uravnotežuju potrebe
Gotovo tri sedmice neprekidno trajali su ledeni dani u Srbiji. Temperatura se tih dana u pojedinim krajevima naše zemlje spuštala i do blizu minus 40 stepeni, a nigde se na Celzijusovoj skali nije ni primicala nultom podeoku. Tako je u Dispečerskom centru EPS – a zabeleženo da je srednja dnevna temperatura u Srbiji od 28. Januara do 14. Februara iznosila minus 8, 5°S, što je za celih deset stepeni hladnije od proseka za ove zimske dane. Zbog takve hladnoće, drastično je skočila potrošnja svih energenata, naročito električne energije. Ocenjujući da elektroenergetski sistem neće izdržati tako veliki pritisak potrošnje, a naročito stoga što ugalj iz “Kolubare” nije mogao da se doprema do termoelektrana, Vlada Republike Srbije naredila je ograničenje isporuke električne energije za kupce koji nisu u funkciji javnog snabdevanja i pozvala sve potrošače da štede struju. Sa svoje strane, EPS je apele za štednju struje ponavljao svakodnevno.
Zahvaljujući ovim merama, potrošnja električne energije između 9. I 16. Februara smanjena je na dnevnom nivou prosečno oko pet odsto, pa je tako u tim najkritičnijim danima ušteđeno ukupno oko 60 miliona kilovat – sati. Toj uštedi doprinela je i „Elektromreža Srbije“, uvodeći odgovarajuće naponske redukcije na visokom naponu. I pored toga, u vreme ledenih dana zabeležena je rekordna potrošnja električne energije.
Oslikano brojkama to izgleda ovako: od 28. Januara do 14. Februara u Republici Srbiji potrošeno je oko 2, 78 milijardi kilovat – sati, što je oko 12 procenata više od bilansiranih količina. Posmatrano, međutim, bez potrošnje na Kosovu i Metohiji skok je bio veći i iznosio je 13, 3 odsto u poređenju sa bilansiranim količinama. Drugim rečima, na teritoriji Srbije bez južne pokrajine u vreme ledenih dana potrošeno je ukupno oko 2, 4 milijarde kWh, a dnevna potrošnja dostizala je i do 163 miliona kilovat – sati.
Jovica Vranić, direktor Sektora za energetsko planiranje i upravljanje u Direkciji EPS – a za trgovinu električnom energijom, podseća da se velika hladnoća nadovezala na višemesečnu sušu i kaže da su vodotoci ostali niski i pored velikog snega koji je neprestano padao. Zbog toga je učinak protočnih HE u 18 ledenih dana bio samo 377 miliona kWh, a to je 23, 5 odsto manje od bilansiranih količina. Nevolje su tek nastale kada termoelektrane na ugalj nisu mogle da nadomeštaju manjak iz hidrosektora, kako su to najvećim delom činile tokom protekle sušne godine. Štaviše, TE na ugalj su zbog nemogućnosti dovoza uglja sa kopova, a u nekoliko dana i gotovo zaustavljene proizvodnje na kopovima “Kolubare”, jer se sve ledilo, proizvodile manje od planiranog.
Vranić kaže da manjak iz protočnih HE i termoelektrana nije mogao da se pokrije proizvodnjom TE – TO i akumulacionih HE, iako je ona bila veća od bilansirane. Stoga su, i pored smanjenja potrošnje za pet odsto posle 9. Februara, na tržištu kupovani nedostajući kWh. (Ovde treba pomenuti da je Vlada Srbije naložila EMS – u da sve rezervne prekogranične kapacitete za prenos električne energije stavi na raspolaganje EPS – u, što je dodatno ilustrovalo ozbiljnost elektroenergetske situacije u Srbiji. Takođe, ova odluka je “otkrivala” da i drugi u regionu uveliko kupuju električnu energiju i da je na prekograničnim visokonaponskim dalekovodima “velika gužva”.)
– Prolaskom ledenog talasa i porastom temperature – naglašava Vranić – smanjena je potrošnja i normalizovan dovoz uglja na TENT A, TENT B i TE “Kolubara”, tako da ulazimo u mirniju elektroenegetsku situaciju i stabilno snabdevanje potrošača električnom energijom. Kako se sneg bude otapao, rašće i vodostaji na Dunavu i u drinskom slivu, tako da možemo da očekujemo i povećanje proizvodnje u protočnim hidroelektranama.
Ipak, naš sagovornik kaže da se na veće vode može računati već od kraja februara. On navodi da je prosečan (bilansirani) dotok na Dunavu sredinom februara 5. 400 metara kubnih u sekundi, a da je sredinom ovogodišnjeg februara on bio samo 2. 350 kubika u sekundi. Drinom je u to vreme doticalo oko 150 kubika u sekundi, a bilansirano je 350. Zbog takvih dotoka, protočne HE su dnevno proizvodile samo 13 od bilansiranih 27 miliona kWh.
U isto to vreme, dakle početkom druge polovine ovoga meseca, u Srbiji bez južne pokrajine dnevno se prosečno trošilo oko 123 miliona kWh ili pet odsto manje od bilansiranih količina. Proizvodnja TE na ugalj pala je na 20 odsto ispod bilansirane, a na tržištu se kupovalo prosečno oko 20 miliona kWh dnevno.
Izvor: Kwh magazin
