Evropska komisija pokrenula je pet zasebnih istraga o preferencijalnim tarifama po kojima je rumunska elektroprivreda Hidroelektrika (Hidroelectrica), koja je u većinskom vlasništvu države, kupovala i prodavala struju pojedinim preduzećima i time prekršila propise EU o državnoj pomoći. Komisija namerava da utvrdi da li je rumunski proizvođač električne energije indirektno subvencionisao određene kompanije tako što im je prodavao struju po ceni ispod tržišne ili je kupovao po ceni višoj od tržišne. Među transakcijama koje će Brisel proveravati su i dva ugovora između Hidroelektrike i proizvođača čelika ArselorMitala (Arcelor Mittal).
U saopštenju Evropske komisije se navodi da istraga treba da utvrdi da li je Hidroelektrika kupovala ili pordavala struju po preferencijalnim tarifama trgovcima strujom, pojedinim industrijskim preduzećima i proizvođačima električne energije, da bi im omogućila prednost smanjivanjem operativnih troškova ili povećanjem prihoda, suprotno propisima EU o državnoj pomoći.
“Indirektne subvencije koje smanjuju normalne operativne troškove kompanija mogu škoditi konkurenciji jednako kao i grantovi. Moramo ispitati da li su preferencijalne tarife koje je odobrila Hidroelektrika stavile klijente koji su to koristili u bolji položaj u odnosu na konkureniju na unutrašnjem tržištu”, rekao je potpredsednik Evropske komisije zadušen za pitanja konkurencije Hoakin Almunija (Joaquin Almunia).
Hidroelektrika je u većinskom vlasništvu rumunske države i postoje indicije da je država možda uticala na njene odluka da zaključi te ugovor pod ovim uslovima, navodi se u saopštenju Evropske komisije.
U saopštenju se navodi da je Hidoelektrika u decembru 2009. i decembru 2010. zaključila dva ugovora sa ArselorMitalom o godišnjem snabdevanju 1.75 teravat-sati (TWh) struje, “po cenama koje se čine nižim od tržišnih”.
ALRO Slatina, jedna od najvećih proizvođača aluminijuma u Rumuniji, takođe ima dugoročni ugovor sa rumunskom kompanijom o isporuci 3 teravat-sati struje godišnje po ceni “koja je vrlo blizu proizvodnim troškovima Hidroelektrike” i koja se godišnje usklađuje sa cenama alumunijuma na Londonskoj berzi metala.
Ugovori između Hidroelektrike i osam trgovaca strujom, od kojih neki potiču iz 2004, i ugovori sa dva industrijska preduzeća zaključeni su po ceni “koja se čini nižom od one koja je bila na tržištu”, dodaje se u saopštenju. Takođe, Hidroelektrika je od dve termoelektrane kupovala struju po cenama “koje su izgleda bile više od tržišne”.
“Svi ti ugovori su zato izgleda doneli znatne koristi određenim kompanijama kroz obezbeđivanje sredstava koja se u krajnjoj liniji mogu pripisati državi, dok su njihovi konkurenti morali da plaćaju tržišne cene”, navodi se u saopštenju.
Neki od ugovora su sklopljeni pre ulaksa Rumunije u EU 2007. Međutim, na osnovu posebnih odredbi Aneksa V Ugovora o pristupanju Rumunije, Komisija ima pravo da istraži cene električne energije koje su predviđene tim ugovorima.
Rumunski Savet za zaštitu konkurencije je potvrdio da je Komisija pokrenula istragu i da je u tome sarađivao sa njom. “Pomogli smo Komisiji u analizi informacija koje su proistekle iz preliminarnih ispitivanja”, rekao je predsednik Saveta za zaštitu konkurencije Bogdan Čiritoiu (Chiritoiu).
On je naglasio da samo Evropska komisija može da odluči da li su zbog preferencijalnih tarifa koje je odobrila Hidroelektrika pojedine kompanije bile u privilegovanom položaju u odnosu na njihove konkurenate.
Izvor Euractiv
