Dok Velika Britanija razmatra da smanji PDV na račune za struju, dok Bugarska subvencioniše cenu struje za celokupnu privredu, a Španija uvodi čitav set mera i poreskih smanjenja kako bi privremeno ograničila profite energetskih kompanija i zaštitila građane, Vlada Srbije odbija da razmotri predlog privrednika da ukine ili smanji akcizu za struju koju plaćaju preduzeća, barem tokom trajanja energetske krize ili da im na drugi način pomogne.
„Rastuće globalne cene energije predstavljaju ozbiljnu brigu za EU. Kako izlazimo iz pandemije i počinjemo svoj ekonomski oporavak, važno je da zaštitimo ranjive potrošače i podržimo evropske kompanije“, izjavio je pre nekoliko dana evropski komesar za energetiku Kadri Simson, kako prenosi Frans 24.
U sklopu preporuka koje je Brisel uputio zemljama članicama, nalaze se i zaštitne mere za sprečavanje restrikcija struje, smanjenje poreskih stopa i pomoć za ugrožene kompanije i industrije.
Sličan predlog privreda je uputila i Vladi, ali je predsednik tu ideju odmah odbacio. Zahvaljujući garantovanim cenama struje, građani u Srbiji za sada nisu ugroženi dešavanjima na svetskim tržištima, budući da EPS, koji svoju struju sam proizvodi, nije imao nikakve dodatne troškove. Ali, privreda struju plaća po tržišnim cenama, što znači da joj EPS ovih dana električnu energiju naplaćuje dva do tri puta više nego pre par meseci. Izrazito visoke cene EPS-ove struje, znače i izrazito visoke prihode od PDV-a i akcize za državu – prihode koji uopšte nisu bili predviđeni budžetom. To znači da bi država mogla da ih se odrekne u korist zaštite privrede i smanjenja pritiska na opšti rast cena ili da ih zadrži, što joj je trenutni plan.
Vlasnik Point grupe Zoran Drakulić kaže za Danas da izjave da država ne treba da se odriče svojih prihoda, jer je reč o tržišnom skoku cena pa privreda treba sama da ga plati, nisu razložne.
– U svim ekstremnim situacijama, kao što je ova sa enormnim poskupljenjem cene struje u Evropi, država može da interveniše i da pomogne privredi. To je praksa koja se primenjuje u takvim slučajevima. Zemlje Evropske unije imaju plan kako da podržavaju privredu u narednih sedam godina. Ne postoji nijedan razlog da na taj način ne razmišljaju i nadležni u Srbiji. Ne radi se tu o mešanju u funkcionisanje slobodnog tržišta već se obezbeđuju uslovi da firme koje učestvuju na njemu nastave normalno da funkcionišu – ističe naš sagovornik.
– Srbija ne proizvodi struju iz gasnih elektrana. Ni po tom ni po bilo kom drugom osnovu cena struje ne bi trebalo da bude ovako visoka za privredu kao što je sada slučaj. Država sa svoje strane mora da pronađe način da se cena struje za preduzetnike smanji. Ukoliko do toga ne dođe oko 30 odsto preduzeća će prestati da radi jer je nagli i visoki skok cena struje za njih fatalan udar koji ne mogu da izdrže. Takođe, ako se ništa ne učini neumitni procesi koji čekaju Srbiju su rast inflacije i poskupljenje proizvoda i usluga – objašnjava Drakulić.
Da bi država trebalo da namenski podrži ona preduzeća koja su istinski ugrožena rastom cene struje, misli i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.
– Oni privrednici koji su potpisali dugoročne ugovore o snabdevanju strujom nisu ugroženi trenutnim skokom cene. Oni koji to nisu uradili ili čiji ugovori ističu uskoro suočeni su sa problemom rasta računa za struju. Definitivno je da preduzeća koja u potpunosti zavise od struje u procesu proizvodnje neće moći finansijski da podnesu nove više cene. Tim preduzećima Vlada treba ciljano da pomogne. Zašto podržavati i deliti pomoć onim privrednicima kojima nije potrebna, jer ih rast cena struje iz određenog razloga nije ni pogodio. Trebalo bi se koncentrisati na pomoć samo zaista ugroženim privrednim delatnostima. Ne verujem da je pravno moguće selektivno ukidanje akciza tako da bi pomoć trebalo ostvarivati kroz dodelu subvencija ugroženim preduzećima – naglašava naš sagovornik.
Ekspert za energetiku Miloš Zdravković kaže za Danas da bi najbolje rešenje, u konkretnom slučaju, bilo potpisivanje dugoročnih ugovora za nabavku struje po nižim cenama između preduzetnika i Elektroprivrede Srbije.
– Takvi ugovori bi privredi garantovali da neće zapasti u problem u slučaju naglog skola cene struje na tržištu. Sa druge strane, da bi EPS privredi mogao da obezbedi niže cene za struju od berzanskih potrebno je da mu država finansijski pomogne da razvije nove proizvodne kapacitete. Iz njih bi EPS proizvodio dodatne količine struje koju bi izvozio i prodavao po berzanskim cenama. Na taj način bi se nadoknadilo to što EPS po povlašćenim cenama snabdeva domaću privredu – zaključuje Zdravković.
