Regionalno tržište električne energije prešlo je u jasniji bifurkacioni obrazac cena 19. juna, pri čemu su severni i centralni evropski sistemi ostali strukturno zategnuti, dok je Jugoistočna Evropa imala koristi od jače proizvodnje iz obnovljivih izvora, posebno solarne i vetroenergije. To je stvorilo izraženu divergenciju između Mađarske i tržišta južnog Balkana.
Pregled spot tržišta
Mađarska je ostala najskuplje tržište u regionu na nivou od 115,75 €/MWh, uprkos značajnom dnevnom padu od skoro 18 €/MWh. Srbija je krenula u suprotnom smeru i izdvojila se kao jedino veće tržište sa snažnim rastom, jer je SEEPEX dostigao 111,05 €/MWh, što je oko +32 €/MWh više nego prethodnog dana. Rumunija je zatvorila na 105,99 €/MWh, Slovenija na 105,52 €/MWh, Hrvatska na 103,98 €/MWh, dok su Bugarska i Grčka ostale znatno niže na 81,88 €/MWh i 76,84 €/MWh, što odražava snažan pritisak obnovljivih izvora u južnim tržištima.
Struktura cena pokazuje da obnovljiva proizvodnja sve više određuje nivoe cena na jugu, dok zagušenja mreže i lokalne potrebe za balansiranjem i dalje podržavaju premije u Srbiji i Mađarskoj.
Obnovljiva proizvodnja kao ključni tržišni faktor
Regionalna potrošnja električne energije porasla je na oko 30,2 GW, dok je ukupna proizvodnja porasla još brže na 30,6 GW, što je region privremeno pretvorilo u blagog neto izvoznika. Proizvodnja vetra skočila je za više od 1,1 GW u jednom danu, dok je solarna proizvodnja porasla za više od 540 MW, potvrđujući sve veći uticaj vremenski zavisne proizvodnje na formiranje cena.
Miks proizvodnje bio je relativno uravnotežen po tehnologijama:
Solar: 21%
Hidro: 20%
Nuklearna: 17%
Ugalj: 15%
Gas: 14%
Vetar: 9%
Obnovljivi izvori tako sada čine oko polovine ukupne regionalne proizvodnje, sve snažnije oblikujući intraday volatilnost i raspon cena.
Mađarska ostaje regionalni cenovni referent
Mađarska i dalje funkcioniše kao ključni referentni cenovni signal za Jugoistočnu Evropu, pri čemu se spread Mađarska–Nemačka proširio na 7,57 €/MWh, poništavajući ranije negativne razlike. Istovremeno, uvoz iz Austrije i Slovačke ponovo je prešao u pozitivnu zonu, što ukazuje na obnovljenu zavisnost od zapadnoevropskih tokova u vršnim satima.
Forward tržišta ostaju izrazito bullish:
Week 26 Hungary Baseload: 137,50 €/MWh
Week 27: 128,50 €/MWh
Jul 2026: 119,00 €/MWh
Calendar 2026: 110,50 €/MWh
Ovi nivoi sugerišu da trgovci i dalje očekuju napete letnje bilanse i rizik večernje nestašice.
Srbija kao regionalni izuzetak
Srbija je pokazala najneobičnije ponašanje na tržištu, jer je SEEPEX porastao na 111 €/MWh, dok su većina regionalnih tržišta padala. Trgovao je iznad Hrvatske, Bugarske, Grčke i Crne Gore, uprkos generalno povoljnim obnovljivim uslovima u regionu.
Ovo odražava rastući strukturni obrazac u Srbiji:
Smanjena fleksibilnost zbog sporije integracije novih obnovljivih kapaciteta u mrežu
Viši troškovi balansiranja u vršnim satima
Veća zavisnost od uvoza u pojedinim satima
Ograničen razvoj novih merchant OIE projekata
Kao rezultat, Srbija sve više pokazuje lokalizovanu dinamiku “skorosti” (scarcity pricing), čak i kada su regionalni fundamenti relativno opušteni.
Prekogranični tokovi
Komercijalni tokovi potvrđuju nastavak snažnih zapad–istok i sever–jug kretanja električne energije u regionu.
Glavni prosečni tokovi:
Mađarska → Austrija: ~705 MW
Slovenija → Italija: ~692 MW
Mađarska → Slovačka: ~601 MW
Rumunija → Mađarska: ~420 MW
Podaci potvrđuju ulogu Italije kao premium “sink” tržišta, koje privlači izvoz kada god postoji raspoloživ prenosni kapacitet.
Tržišta goriva podržavaju niže cene struje
Fundamentalni indikatori goriva ostali su generalno bearish za cene električne energije.
Gas tržišta su dodatno oslabila:
CEGH Austrija gas: 42,21 €/MWh
Grčki gas benchmark: 40,07 €/MWh
Ugalj je takođe pao:
API2 jul 2026: 110,5 $/t
Q3 2026: 109,5 $/t
Karbon je ostao stabilan:
EUA Dec-2026: 80,01 €/t
Sveukupno, slabiji inputi goriva nastavljaju da vrše pritisak naniže na marginalne troškove proizvodnje električne energije.
Skladištenje i fleksibilnost kao centralna tema
Niz događaja ukazuje na ubrzano pomeranje ka tržištu vođenom fleksibilnošću.
Bugarska je pustila u rad baterijski sistem od 602 MWh u Burgasu, dok je Rumunija dodala hibridni projekat od 26 MW solar + 10,67 MWh baterije. Grčka je istovremeno prijavila više od 4,5 GW zahteva za priključenje data centara.
Zajedno, ovi trendovi potvrđuju da:
Skladištenje postaje trgovački i arbitražni asset
Fleksibilnost postaje ključni usko grlo sistema
Data centri postaju strukturni driver potrošnje
Trgovački pogled
Tržište i dalje pokazuje klasičan letnji obrazac volatilnosti, sa jakim solarnim pritiskom na cene tokom dana i strmim večernjim rampama.
Mađarska ostaje regionalni benchmark, dok Srbija sve više funkcioniše kao zasebna cenovna zona vođena lokalnim ograničenjima balansiranja, a ne regionalnim fundamentima.
U narednom periodu (kraj juna i početak jula), kombinacija snažne OIE proizvodnje, slabijih cena gasa, stabilnog karbona i umerenih temperatura ukazuje na generalno bearish prosečan nivo cena. Ipak, večernji spreadovi i intraday volatilnost ostaju veoma atraktivni, posebno za operatore skladištenja i fleksibilne kapacitete u Mađarskoj, Srbiji i italijanskom izvoznom koridoru.
