Uskoro ističe ugovor sa italijanskom kompanijom o strateškom partnerstvu
Od potpisivanja Ugovora o prodaji dela akcija i dokapitalizaciji između Vlade Crne Gore i italijanske kompanije A2A, prošlo je tačno pet godina. Krajem 2014. godine ističe petogodišnji ugovor, kojim, po svemu sudeći, Elektroprivreda Crne Gore nije zadovoljna.
Vlada CG je na nedavno održanom sastanku izrazila spremnost da u razgovorima sa kompanijom A2A traži rešenje za prevazilaženje problema identifikovanih pri realizaciji osnovnog ugovora. Kako se ističeu saopštenju za javnost na zvaničnoj internet stranici Ministarstva ekonomije Crne Gore, polazna osnova Vlade je strateški interes Crne Gore da zadrži većinsko vlasništvo u Eletroprivredi i da ubrza investicije u energetski sektor.
Jedna od tema razgovora bila je i status aktivnosti na realizaciji projekta Bloka 2 Termoelektrane u Pljevljima. Sagovornici su razmatrali i mogućnost produžetka prava upravljanja od strane A2A uz prethodno definisanje novih indikatora i metodologije praćenja kao mehanizama za vrednovanje uspešnosti upravljanja. Još uvek nema nagoveštaja o rešenju problema koje su na sastanku izneli predstavnici Vlade CG.
Kako su prenele crnogorske „Vijesti“, prema Zakonu o budžetu, Vlada je do 31. marta bila obavezna da reši dug za poreze EPCG od 45 miliona evra tako što bi ga pretvorila u akcije države. Ali, rešenje o naplati duga je odloženo upravo zbog toga što italijanski partner A2A nema čvrste garancije da će zadržati upravljanje Elektroprivredom Crne Gore nakon što im istekne petogodišnji ugovor ove godine. Redovna Skupština akcionara EPCG zakazana je za 27. jun.
Politička javnost u Crnoj Gori je u poslednjih nekoliko godina često spekulisala o pozitivnim i negativnim stranama privatizacije državne Elektroprivrede. Još tokom 2012. godine, grupa od nekoliko poslanika u Skupštini Crne Gore podnela je zahtev Komisiji za praćenje i kontrolu postupka privatizacije da se donese zaključak o uspešnosti/neuspešnosti delimične privatizacije i dokapitalizacije EPCG-a.
Tom prilikom, jedan od poslanika istakao je da je privatizacija ovog preduzeća problematična od samog početka i da Eletroprivredu treba vratiti državi, jer, kako je rekao, strateški partner nije ispunio očekivanja. Od 20 ugovorom potpisanih indikatora, skoro nijedan nije ispunjen.
Ni građani Crne Gore nisu zadovoljni. Oni se žale na cenu struje i tvrde da računi za struju nisu realni, odnosno da Elektroprivreda ima monopol. I to nije daleko od istine. Odlukom Regulatorne agencije za energetiku krajem 2009. godine otvoreno je tržište električne energije.
U prethodnom periodu javio se problem za nesmetan ulazak i drugih snabdevača na tržište, a razlog je neusklađenost Zakona o energetici sa podzakonskim aktima koje je usvojila Regulatorna agencija za energetiku. Tek od 1. januara 2015. godine, kako je predviđeno Zakonom, kupci će moći da promene snabdevača, jer tada prestaje obaveza EPCG-a kao javnog snabdevača. Sa dolaskom konkurencije na tržište, trebalo bi da dođe i do regulisanja cena struje.
Da podsetimo, 3. septembra 2009. godine potpisan je ugovor o prodaji dela akcija i dokapitalizaciji između Vlade Crne Gore i kompanije A2A iz Italije. U februaru iste godine objavljen je javni poziv za učešće na tenderu za prodaju akcija u vlasništvu države, što ukupno iznosi 18,3% ukupnog kapitala.
Otkupom akcija od manjinskih akcionara, kompanija A2A stekla je učešće u vlasništvu Elektroprivrede Crne Gore AD Nikšić u iznosu od 43,7 odsto. Dogovorom između Vlade i A2A predviđeno je da izvršni menadžment pripadne strateškom partneru, italijanskoj kompaniji, i oni su te pozicije zvanično i preuzeli u martu 2010. godine.
Učešće države Crne Gore u vlasničkoj strukturi je 55 odsto, a italijansku kompaniju je udeo u EPCG-u ukupno koštao oko 420 miliona evra. Kroz proces dokapitalizacije je planirano da se obezbede sredstva za revitalizaciju i modernizaciju postojećih, ali i izgradnju novih energetskih objekata. Kroz novu organizaciju bila je predviđena centralizacija i modernizacija sistema (razlog za to je veliki broj zaposlenih, razuđenost kompanije što prouzrokuje izuzetno složen proces kontrole).
Sve ove promene trebalo je da povećaju efektivnost i efikasnost poslovanja, smanje troškove i znatno ubrzaju protok informacija, kako unutar same kompanije, tako i u komunikaciji sa partnerima. Takođe, planirane su značajne investicije u modernizaciju postrojenja: HE „Perućica“, HE „Piva“, TE „Pljevlja“, kao i izgradnja novih objekata, HE „Morača“, HE „Otilovići“, i TE „Pljevlja 2“.
Pre uvođenja manjinskog partnera u kompaniju, EPCG je investirala preko 100 miliona evra u poboljšanje efikasnosti proizvodnih objekata, kao i u razvoj i obnovu mreže. Pomenuta ulaganja su omogućila povećanje ukupne proizvodnje, poboljšanje kvaliteta snabdevanja krajnjih potrošača i smanjenje nivoa gubitaka na mreži.
Talas privatizacije, u kome je prisutan sistematičan transfer aktivnosti od strane javnog ka privatnog sektoru zahvata sve države u razvoju. Kako pokazuju iskustva država koje je već zahvatio ovaj talas, osnovni ciljevi do kojih se želi stići privatizacijom su povećanje konkurentnosti i efikasnosti, boljeg funkcionisanja privrednih društava, podsticanje stranih ulaganja, stimulisanje privrednog rasta, otvaranje novih radnih mesta i poboljšanje životnog standarda stanovništva. Ali, posebnu pažnju bi trebalo obratiti pri odabiru ponuđača, jer svakako to mora biti siguran i pozdan partner, kao i na način na koji se vrši privatizacija, pošto postoji više modela.
Prema ugovoru,ukoliko je investitor uspešno realizovao petogodišnji investicioni program,stiče pravo da nakon pet godina postane većinski vlasnik. Druga mogućnost je da Vlada Crne Gore otkupi Elektroprivredu i vratije u državno vlasništvo. U narednih nekoliko meseci bi trebalo da se odluči o sudbini crnogorske Elektroprivrede.
Izvor Serbia Energy
