Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaBugarska:Južni tok, Bugarska...

Bugarska:Južni tok, Bugarska suspendovala radove na gasovodu

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Odluci je prethodio zahtev Evropske komisije da se radovi obustave do izmene bilateralnih ugovora koje je Rusija sklopila sa zemljama članicama EUpreko kojih gasovod treba da prođe

Bugarska je obustavila radove na projektu „Južni tok” nakon zahteva Evropske komisije, objavio je 8. juna premijer Bugarske Plamen Orešarski. Najavljeno je da će naredni koraci biti precizirani nakon dodatnih konsultacija s Briselom. Ministar energetike Dragomir Stojnev, koga je ova vest zatekla u poseti Kini, izjavio je da Bugarska nije digla ruke od projekta i da je on neopoziv.

Stojnev je izrazio uverenje da će „Južni tok” biti izgrađen kada bude definisan kao evropski projekat i da će za sve probleme biti pronađena rešenja. Reagujući na ovu odluku predstavnik Rusije pri Briselu Vladimir Čižov je izjavio da je reč  o čisto političkoj odluci i da se politika EU prema projektu „Južni tok” može smatrati prelaskom na ekonomske sankcije protiv Rusije.

Odluci bugarske Vlade prethodio je zahtev Evropske komisije da Bugarska suspenduje radove na izgradnji gasovoda, dok se ne revidiraju bilateralni ugovori koje je Rusija sklopila sa zemljama članicama EU preko kojih gasovod treba da prođe. Portparolka komesara za energeiku Gintera Etingera, Sabine Bergerje u tom kontekstu izjavila da Bugarska rizikuje tužbu ako se ne povinuje odluci.

Dodata je i nova zamerka Bugarskoj, da daje privilegije ruskim učesnicima tendera za izgradnju „Južnog toka”. Od bugarske vlade traženo je pojašnjenje jer nije javno objavila tender za izgradnju bugarskog dela gasovoda, zbog čega, kako se navodi, postoji sumnja da je tender sproveden uz davanje povlastica ruskim i bugarskim učesnicima.

Ovo je samo prvi korak ka podnošenju prijave Evropskom sudu u Strazburu. Ako bi sud presudio u korist EK, Bugarska bi morala da obustavi radove ili da se suoči sa drastičnom novčanom kaznom.

Ministar Stojnev je tim povodom izjavio da „Južni tok” nije bugarski nego evropski projekat. On je dodao da je izbor izvođača radova obavljen u skladu sa procedurama bugarskog i evropskog zakonodavstva i najavio da će 13. juna predstavnici Evropske komisije posetiti Bugarsku kako bi razrešili postojeće protivrečnosti.

Realizaciju projekta „Južni tok” od početka prate brojna sporna pitanja. Najznačajnija primedba, sa stanovišta EU, je zvanično tumačenje da „Južni tok” protivreči Trećem eneregetskom paketu.

Naime, prema pravilima EU, vlasnik gasa ne može bitii vlasnik cevovoda kroz koji se gas transportuje. Pri tom, mora biti omogućeno i trećoj strani da se priključi na gasovod.

Rusija je da sada potpisala međudržavne ugovore sa šest članica Evropske Unije – Bugarskom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Italijom i Austrijom. Evropska komisija je, po ovom pitanju, zauzela stav da međuvladini sporazumi o izgradnji „Južnog toka” moraju biti usklađeni sa zakonima EU.

Ruski predstavnik Čižov je tim povodom pojasnio da će sporazumi biti revidirani posredovanjem Evropske komisije do 2016. godine. U svetlu ukrajinske krize Evropski parlament je zauzeo stav da „Južni tok” ne treba graditi i da EU treba da smanji zavisnost od ruskog gasa.

Sporno je i pitanje evropske antimonopolske istrage protiv ruske energetske kopmanije „Gasprom” i radne grupe za „Južni tok”, čije formiranje su dogovorili evropski komesar za energetiku Ginter Etinger i ruski ministar energetike Aleksandar Novak. Grupa bi trebalo da raspravlja pravna pitanja – tenderi, životna sredina, konkurencija i unutrašnje tržište energije, ali i tehnička pitanja.

Stav ruske strane je da „Južni tok” i drugi prekogranični energetski projekti ne potpadaju pod Treći energetski paket. U prilog tome govori i podatak da su Rusija i EU uspele da otklone nesporazume o izuzecima iz Trećeg energetskog paketa za gasovod „Opal”, koji je vezan na „Severni tok”.

Upravo pitanje kako su izuzeci od energetskih pitanja mogući za „Severni tok”, koji ruski gas dovodi do Nemačke, ali ne i za „Južni tok” , doveo je analitičare do zaključka da je zapravo u pitanju geostrateška borba Rusije i EU.

U kabinetu komesara Etingera, međutim, objašnjavaju da je izuzeće od Trećeg energetskog paketa traženo za nastavke „Severnog toka” koji se u potpunosti nalazi na teritoriji EU, to jest na gasovod „Opal” koji ide od Severne Nemačke do granice se Češkom, i na gasovod „Gazele” koji ide kroz Češke do juga Nemačke. U oba slučaje izuzeće je traženo od strane operatora gasovoda i dobijeno pod posebnim uslovima i na ograničeno vreme.

Treba imati u vidu da je izuezatak od Trećeg energetskog paketa učinjen i u slučaju gasovoda TAP, koji će Evropu snabdevati gasom preko Azerbejdžana, dok se na „Južni tok” primenjuje retroaktivno. Međutim, Evropska komisija ne prestaje s pritiscima na zemlje kroz koje treba da prođe „Južni tok”, a pre svih na Bugarsku.

S druge strane, Austrija je obznanila da nema nameru da odustane od „Južnog toka”. Naime, 29. aprila je potpisan Memorandum o izgradnji austrijskog kraka „Južnog toka”, a ceremoniji su prisustvovali direktor „Gasproma” Aleksandar Miler i direktor OMV-a Gehard Rois.

„Gasprom” je, uprkos pozivu Evropskog parlamenta da se odustane od „Južnog toka”, odlučan da izgradi gasovod i ponudio je Austriji krak do Baumgartena, gasnog čvorišta u blizini Beča. Sve dozvole za izgradnju gasovoda u Austriji bi trebale biti pribavljene do kraja 2015. a prve isporuke gasa se očekuju 2017. godine.

U srpskom mininistarstvu eneregetike, u izjavi za Tanjug, objašnjavaju da će se ponašati kao i sve druge zemlje preko kojih gasovod prolazi, kao i da bez Bugarske nema ni „Južnog toka”. Pitanje usaglašavanja postojećih sporazuma rešava se u okviru razgovora „Gasproma” i Evropske komisije.

Do tada će Srbija poštovati sve preuzete obaveze. Što se tiče posledica koje možemo trpeti od EU, ako ne suspendujemo projekat dok se ne revidiraju bilateralni ugovori koje je Rusija sklopila, to bi mogle biti jedino posledice vezane za proces pridruživanja EU.

Iz ministarstva podsećaju da je, saglasno Sporazumu o saradnji između Srbije i Ruske Federacije, formirano privredno društvo South Stream, koje je nosilac aktivnosti na realizaciji projekta.

Trenutno se radi na izradi projektne dokumentacije i rešavanju imovinskih pitanja, a do sada nisu uložena značajna sredstva, jer projekat još nije u punoj fazi.

U međuvremenu, najavljeno je da će u toku juna biti izabran izvođač radova magistralnog gasovoda i overen ugovor o zajmu koji će „Gasprom” dati „Srbijagasu”, tako da bi prvi radovi mogli da počnu u julu.U svetlu najnovijih događaja premijer Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da radovi na „Južnom toku” teku kao što je i planirano i da odluku o eventualnim promenama može doneti samo Vlada. Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je rekao da je nacionalni interes Srbije realizuje gradnju „Južnog toka”.

Ministar energetike Aleksandar Antić je ranije u intervjuu Rojtersu izjavio da nema planova za odlaganje gradnje, ali da stav Srbije po tom pitanju nije konačan, Beograd će pratiti razvoj situacije i donositi odluke u skladu sa tim.

O projektu

Gasovod „Južni tok” trebalo bi da transportuje prirodni gas iz Rusije do zemalja Evropske Unije. Vrednost projekta je 16 milijardi evra, a ukupna dužina gasovoda 2.380 kilometara. Maksimalni kapacitet je 63 milijarde metara kubnih godišnje. Gasovod kreće iz južnog dela Rusije, od grada Anape, po dnu Crnog mora do Varne u Bugarskoj, odakle je predviđeno da se grana u dva kraka.

Jedan krak bi preko Grčke podvodno vodio do Italije, a drugi, preko Srbije i Mađarske do Slovenije i Austrije. Gasovod slovi za ruski projekat, ali se često previđa činjenica da u njemu 50 procenata ima „Gasprom”, Nemačka 15 procenata, Franucska 10, a Italija udeo od 25 procenata.

Izvor Serbia Energy

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

EU ne krije da je zainteresovana za srpski litijum

Tek što je projekat Jadar stopiran u Srbiji – počeo je rat u Ukrajini, zbog kog su sve države Evrope rešile da ubrzaju svoj proces „zelene“ tranzicije. Sankcije prema Rusiji koje su usledile, ali i sve hladniji odnos sa...

Crna Gora: Potrebno je osmisliti razvoj distribucije električne energije

Prvo Savjetovanje o elektrodistributivnim mrežama Crne Gore trebalo bi da pruži priliku za razmjenu znanja i iskustava o zajedničkim problemima razvoja tehnologija, organizacije i modernizacije distribucije električne energije, saopštio je predsjednik Odbora direktora Crnogorskog elektrodistributivnog sistema (CEDIS), Vladimir Čađenović. Prvo...

Crna Gora: EPCG želi da zadrži profit iz 2023.

Menadžment Elektroprivrede (EPCG) predložio je Skupštini akcionara da se kompletna dobit, koja je lani ostvarena u iznosu od 52,4 mil EUR, zadrži u preduzeću kao neraspoređena dobit i da se ništa ne dijeli kao dividenda akcionarima, saznaju Vijesti. Tako ni...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!