Prodaja udela u distributivnim kompanijama za 693 miliona evra predstavlja najveći iznos u istoriji bugarske privatizacije
Sedam distributivnih kompanija u Bugarskoj privatizovane su 2004. godine i u njima većinsko vlasništvu(67 procenata), imaju komopanije CEZ, EVN I E.ON. Ova privatizacija se smatra veliki uspehom za sve uključene strane. Svrha privatizacije bila je da privuče strane investicije kako bi se smanjili komercijalni i tehnički gubici i doveo preofesionalni menadžment na čelo kompanija.
Restrukturiranje bugarskog tržišta energije je počelo 2002.godine, usvajanjem nove Strategije energetike i Strategije privatizacije.
Naredne godine usvojen je Zakon o energetici, koji predviđa novi tržišni model i uvođenje tržišnih pravila. Planirano je restrukturiranje Nacionalne elektroprivredne kompanije NEK EADi kompanije „Bulgargas”, kao i privatizacija proizvodnih i prenosnih kapaciteta. Treća faza, od 2005. godine, podrazumeva potpunu liberalizaciju tržišta energije.
Restrukturiranje Nacionalne elektroprivredne kompanije NEK podrazumevalo je odvajanje tri proizvođača električne energije i sedam kopmanija za distribuciju električne energije. NEKje vlasnik prenosne mreže od 110 KV i funkcioniše kao Nacionalni transmisioni operater.
NEK je 2001.godine funkcionisao po principu „Modela jedinog kupca” kao jedini kupac električne energije od nezavisnih proizvođača i jedini snabdevač distributivnih kopmanija i klijenata.
Restrukturiranje imalo je značajan uticaj na rast investicija u sektoru. Jedna od glavnih prednosti „Modela jedinog kupca” je mogućnost privlačenja kapitala iz privatnog sektora, kroz instaliranje dodatnih kapaciteta ili privatizaciju.
Novi Zakon o energetici iz 2003.godine u potpunosti podržava direktive Evropske Unije iz oblasti električne energije i gasa. Zakon uvodi novi tržišni model koji zamenjuje model jedinog kupca.
Tržište električne energije se sastoji iz dva segmenta: tržište zasnovano na regulisanim cenama i slobodno tržište. Regulisano tržište zasniva se na ugovorima sa Javnim snabdevačem, a tržišni model se zasniva na slobodno formiranoj ceni među učesnicima.
Kao rezultat niza ozbiljnih mera, kompanije za distribuciju električne energije su značajno povećale svoj kapacitet za privlačenje investitora.Tokom 2002. godine one beleže gubitke a cena električne eneregije je izuzetno niska, ali već 2004. situacija je značajno drugačija. Distributivne kompanije su zatvorile 2003. godinu sa pozitivnim finasijskim rezultatima.
Krajem oktobra 2003.godine Agencija za privatizaciju je objavila početak privatizacije ovih kompanija. Metod prodaje je bio javni tender, sa podnošenjem preliminarnih i konačnih ponuda.
Prodaja je realizovana kroz tri istovremena, odvojena tendera, tako što je sedam kompanija grupisano u tri paketa – Zapadna Bugarska, Jugoistočna Bugarska i Severoistočna Bugarska.
Strateški investitori morali su da zadovolje sledeće kriterijume tendera:
1. Količina prodate električne energije, na osnovu operativnih podataka 2002. godinu, od minimum 7.000 giga-časova,
2. Kapital strateških investitora jednak ili veći od 700 miliona evra, zaključno sa 31.decembrom 2002.godine,
3. Dugoročni kreditni rejting kompanije jednak ili viši od BBB minus (Standard & Poorʼs), Baa3 (Moddyʼs Investors Service) i BBB minus (Thomson Bank Watch).
4. Dokazano iskustvo na liberalizovanom tržištu električne energije – tržište električne energije se smatra liberalizovanim kada je otvoreno najmanje 26,5% tržišta. Investitor mora imati udeo od najmanje 5% na liberalizovanom tržištu .
Prema uslovima tendera, zainteresovane kompanije su mogle da konkurišu za sve pakete, ali su mogle da kupe samo jedan. U budućoj prodaji manjinskog državnog udela, cena deonica će biti jednaka ili veća od cene po kojoj je prodat udeo od 67%, prethodno odobren od strane Vlade.
Shodno tome, cena manjinskog udela države ne može biti niža od 439 miliona evra.
Vlada je oglasila prodaju 67% kapitala distributivnih kompanija. Češka državna elektroprivreda CEZ je izabrana kao kupac kompanije West Bulgaria Poolsa ponudom od 281 milion evra. Ponudu od 271 milion evra za kompanije u Jugoistočnoj Bugarskoj (Plovdivi Stara Zagora) dala je austrijska kompanija EVN AG. Treći paket, Severnoistočna Bugarska (VarnaiGorna Oryahovitsa), pripao je nemačkoj komaniji E.ON Energie AG, koja je ponudila 140 miliona evra.
Prodaja udela u ovim kopmanijama za 693 miliona evra predstavlja najveći iznos u istoriji bugarske privatizacije. Distributivne kompanije, grupisane u tri paketa, imaju 4,5 miliona klijenata, a njihov prihod je u godini privatizacije bio veći od 1,6 milijardi evra.
Privatiazcija bugarskih distributivnih kompanija je bila veliki uspeh. Tome su podrpinela dva ključna faktora – adekvatna finansijska procena imovine i gubitaka pre privatitzacije i uloga Regulatorne komisije (SERC), koja je omogućila investitorima da znaju koji regulatorni uslovi će važiti na tržištu u dužem vrmenskom periodu.
Izvor Serbia Energy
