Ministarstvo rudarstva, energetike i gasne industrije Crne Gore najavilo je planove za izgradnju terminala za tečni prirodni gas (LNG) u Baru, koji je deo jadransko-jonskog gasovoda, a cilj mu je povezivanje Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore preko čvorišta u Albaniji. Dok Ministarstvo ističe potencijalne ekonomske koristi, stabilnost snabdevanja električnom energijom i geopolitičke prednosti, CEE Bankwatch ukazuje na značajne brige u vezi sa ekološkom i ekonomskom održivošću projekta.
Natasa Kovačević iz CEE Bankwatch-a tvrdi da projekat potkopava obaveze iz Pariskog sporazuma i Sofijske deklaracije o postepenom ukidanju fosilnih goriva do 2025. godine. Nedostatak razvijene gasne infrastrukture u Crnoj Gori, zajedno sa njenom neovisnošću od gasa, moglo bi je povoljno postaviti tokom globalnih energetskih kriza, posebno s obzirom na to da su veliki izvoznici gasa poput Azerbejdžana često smatrani nedemokratskim.
Projekat LNG terminala se vidi kao značajna finansijska investicija, koja bi mogla dovesti do dugoročnog zaduživanja. Kovačević naglašava da Evropa aktivno smanjuje zavisnost od fosilnih goriva, sa ciljem smanjenja od 67%, što čini planove Crne Gore sve manje opravdanim.
Pored toga, predloženi terminal bi se nalazio u seizmički osetljivom području u blizini stambenih zona i skladišta opasnih hemikalija, što podiže ozbiljne bezbednosne zabrinutosti. Uvođenje gasa u elektroenergetski sistem Crne Gore bez razvijene tržišne i potrošačke infrastrukture dodatno komplikuje ekonomsku održivost projekta.
U svetlu ovih problema, CEE Bankwatch poziva Crnu Goru da prioritizuje održive energetske izvore kao što su solarna, vetro i hidroenergija, koji su dostupni i nude održiviju i profitabilniju budućnost.
