Vodeći bugarski energetski stručnjaci postavili su pitanje mogućnosti da vlada obezbedi kompenzaciju od EU za visoke cene električne energije. U oktobru, Bugarska, Rumunija i Grčka pozvale su Evropsku komisiju da implementira ciljanje mere, uključujući kompenzacione isplate, kako bi se suočila sa naglim porastom troškova električne energije u jugoistočnoj Evropi. Predložili su posebnu porez na višak profita proizvođača i trgovaca električnom energijom, zajedno sa unapređenjem energetskih interkonekcija u regionu, kako bi se poboljšala stabilnost i smanjila energetska izolacija od šireg tržišta EU.
Međutim, stručnjaci poput Kaloyana Staykova iz Instituta za upravljanje energijom izrazili su sumnju u postojanje mehanizma podrške EU za takvu kompenzaciju, sugerišući da, iako bi novi politički dinamizmi u Briselu mogli dovesti do kreativnih rešenja, trenutna agenda ne uključuje odredbe za ovo pitanje. Martin Vladimirov iz Centra za proučavanje demokratije podelio je ovo mišljenje, naglašavajući da Bugarska ima sopstveni interni sistem kompenzacije koji je na snazi od oktobra 2021. godine, a koji se procenjuje na više od 2,4 milijarde evra državne pomoći do kraja 2024. godine za različite institucije pogođene visokim cenama električne energije.
Bugarsko Ministarstvo energetike ostaje posvećeno zalaganju za EU finansiranje, ponavljajući potrebu za zajedničkim resursima kako bi se suočili sa visokim cenama, što je istaknuto u njihovoj korespondenciji sa evropskom komesarkom za energiju Kadri Simson. Složenost faktora koji doprinose visokim troškovima električne energije na Balkanu uključuje nedovoljno razvijene prenosne linije i probleme sa kompatibilnošću energetskih mreža, koji traju od sredine 2024. godine. Druge zemlje u regionu podržavaju napore Bugarske za jedinstven odgovor na ove izazove.
