Uduženja poslodavaca u Bugarskoj traže sazivanje Saveta za nacionalnu bezbednost (NSC) i sastanak sa premijerom zbog teške situacije izazvane visokim cenama električne energije.
Prema njihovim rečima, mere koje je predložio kabinet ne funkcionišu u izmenjenoj situaciji, a postavljanje gornje granice za troškove energije imaće razorne posledice za privredu.
„Situacija uzrokovana visokim cenama električne za potrošače van kategorije domaćinstava mnogo je opasnija za bugarsku privredu od finansijske krize iz 2009. godine. Prosečna cena za decembar znatno premašuju novembarsku, a ponude na susednim evropskim tržištima i ugovori na tržištu za bilateralne ugovore na bugarskoj berzi električne energije za prva dva meseca 2022. godine prelaze 700 leva (358 evra) po MWh“, navodi se u saopštenju udruženja poslodavaca.
Oni ne isključuju mogućnost da prosečne cene pređu 1.000 leva (511 evra) po MWh.
Prema njihovim rečima, potrebno je izuzetno brza i koordinirana akcija državnih institucija kako bi se izbegla mogućnost da brojna preduzeća obustave rad početkom 2022. godine, što bi izazvalo domino efekat.
Poslodavci podsjećaju da je u oktobru Evropska komisija dala državama članicama priliku da preduzmu mere na nacionalnom nivou kako bi komepnzovale račune za električnu energiju za nerezidentne potrošače.
Bugarske kompanije traže kompenzaciju koja bi iznosila 75% razlike između realne tržišne cene i zamrznute cene za domaćinstva. Finansijski resursi za kompenzaciju su dostupni – iz ekstraprofita NEK-a, nukelarne eletktrane Kozloduj i drugih proizvođača električne energije, vanrednih prihoda od PDV-a na cene energije, viška sredstava iz Fonda sa sigurnost elektroenergetskog sistema.
Privrednici ističu da energetska kriza ozbiljno utiče na konkurentnost i profitabilnost energetski intenzivnih sektora, gde troškovi energije imaju veliki udeo u troškovima proizvodnje. Ovo primorava brojne kompanije da otpuštaju radnike i/ili privremeno zatvaraju fabrike.
Izvor: investor.bg
