Elektroenergetski sistem Bosne i Hercegovine ostaje stabilan uprkos dugotrajnoj suši i visokim temperaturama koje su značajno smanjile proizvodnju električne energije iz hidroelektrana, saopštila je državna elektroprivreda Elektroprivreda BiH (EPBiH).
Višemesečne padavine ispod višegodišnjeg proseka smanjile su dotoke reka i raspoloživost vode u hidroelektranama kojima upravlja EPBiH. Zbog toga je kompanija bila prinuđena da čuva akumulirane zalihe vode i koristi hidroelektrane prvenstveno tokom perioda vršne potrošnje, kao i za regulaciju napona u elektroenergetskom sistemu, umesto za kontinuiranu proizvodnju bazne energije.
Zbog takvih okolnosti, termoelektrane na ugalj preuzele su veći udeo u proizvodnji električne energije. EPBiH navodi da su raspoloživi termoenergetski kapaciteti, operativne rezerve i blagovremeno planiranje dovoljni da obezbede neprekidno snabdevanje domaćinstava i privrede električnom energijom.
Akumulacija Jablanica, glavni rezervoar za skladištenje vode kojim upravlja kompanija, i dalje se nalazi ispod planiranog sezonskog nivoa zbog slabih dotoka u periodu od marta do jula. Vodostaji u manjim akumulacijama Grabovica i Salakovac, koje služe za balansiranje sistema, stabilniji su, ali njihov rad zavisi od ispuštanja vode iz akumulacije Jablanica.
EPBiH nastavlja da održava propisani ekološki protok nizvodno, što ograničava količinu vode koja može biti zadržana isključivo za proizvodnju električne energije. Iz kompanije navode da nije moguće precizno izračunati koliki deo izgubljene proizvodnje iz hidroelektrana nadoknađuju termoelektrane, jer se dispečiranje proizvodnje i potražnja za električnom energijom menjaju iz dana u dan.
Trenutna situacija ostaje pod kontrolom, jer se kompanija za sušnu hidrološku godinu pripremila održavanjem rezervnih termoenergetskih kapaciteta. Dodatna kupovina električne energije na tržištu za sada se ne očekuje, osim u slučaju neplaniranog ispada nekog od termoenergetskih blokova.
Upravo takav scenario predstavlja najveći finansijski rizik. Proizvodnja električne energije iz hidroelektrana ima niske granične operativne troškove, dok je nadoknađivanje proizvodnje iz termoelektrana na ugalj ili kupovinom električne energije na regionalnom veleprodajnom tržištu znatno skuplje. Istovremeni hidrološki deficit i ispad termoenergetskog bloka mogli bi operativni problem da pretvore u značajan pritisak na profitabilnost i likvidnost kompanije.
EPBiH trenutno ne očekuje da će suša imati značajniji uticaj na njene finansijske rezultate i isključuje mogućnost skorijeg povećanja regulisanih cena električne energije za krajnje kupce. Ipak, otpornost elektroenergetskog sistema sve više zavisi od raspoloživosti zastarelih termoelektrana na ugalj, upravo u trenutku kada sušni uslovi smanjuju fleksibilnost koju uobičajeno obezbeđuju hidroelektrane.
