Bosna i Hercegovina (BiH) nastavlja da gubi tlo kao regionalni izvoznik električne energije, pri čemu se trgovinski saldo električnom energijom oštro sužava, a rastuće zabrinutosti izaziva sve veći uticaj mehanizma EU za prilagođavanje ugljeničnih granica (CBAM). Nekada poznata po značajnim izvozima električne energije, BiH se sada sve više oslanja na uvoz kako bi pokrila domaću potrošnju.
Zvanični podaci pokazuju da su izvoz električne energije u prva dva meseca 2026. iznosili 63,1 milion evra, u poređenju sa 75,1 milion evra u istom periodu prethodne godine. To predstavlja pad od oko 11,8 miliona evra i potvrđuje dugoročni trend opadanja koji je već bio uočljiv. Prihodi od izvoza već su pali na 65,6 miliona evra u januaru–februaru 2024, što dodatno naglašava postepeno slabljenje pozicije BiH na regionalnom tržištu električne energije.
Uvoz je takođe smanjen u odnosu na prethodnu godinu, ali i dalje ostaje istorijski visok. BiH je u prva dva meseca ove godine kupila električnu energiju u vrednosti od 51,6 miliona evra, u poređenju sa 78,3 miliona evra u istom periodu 2025. Čak i sa ovim smanjenjem, nivo uvoza i dalje znatno premašuje nivo iz ranog 2024, kada je uvoz električne energije iz inostranstva iznosio svega 13,8 miliona evra.
Povoljnija hidrološka situacija na početku godine mogla je da pomogne smanjenju potrebe za uvozom, jer jači vodeni dotoci verovatno podržavaju proizvodnju iz hidroelektrana. Ipak, šira slika ukazuje na sistem pod rastućim pritiskom, gde domaća proizvodnja više ne obezbeđuje izvozni višak koji je nekada karakterisao tržište.
Dodatni pritisak dolazi od mehanizma Evropske unije za prilagođavanje ugljeničnih granica (CBAM), koji postaje sve značajnije pitanje za sektor električne energije u BiH. Ova mera nameće trošak povezan sa ugljenikom na uvoz električne energije u EU iz zemalja koje ne primenjuju ekvivalentnu cenu ugljenika. To stvara novu konkurentsku manu za izvoz BiH i podiže značaj domaćih regulatornih reformi.
Zvaničnici u Sarajevu upozoravaju da je zemlji hitno potrebna legislativa koja reguliše rad regulatora električne energije, prenosnog sistema i tržišta električne energije. Bez takvih reformi, prihodi povezani sa taksama vezanim za ugljenik praktično bi odlazili institucijama EU, umesto da ostanu unutar sistema BiH. Prema procenama pripremljenim uz tehničku podršku projekta EU for Energy, BiH bi mogla da pretrpi gubitke do 644 miliona evra u najnepovoljnijem scenariju, samo u segmentu električne energije. Ovaj iznos ilustruje obim rizika sa kojim se sektor suočava ukoliko se ne uvede efektivna domaća strategija.
Energetski analitičar Nihad Harbas ističe da tržišta električne energije oblikuje više od same cene, jer sigurnost snabdevanja i sposobnost da se zadovolji potražnja krajnjih korisnika ostaju glavni prioritet. On je naveo da BiH i dalje može biti konkurentna u određenim periodima godine, u zavisnosti od kretanja tržišta, strukture proizvodnje u Evropi i promenljive proizvodnje iz obnovljivih izvora energije.
Ipak, Harbas smatra da čekanje da se tržišni uslovi poboljšaju nije održiva strategija. Prema njegovom mišljenju, uvođenje domaćeg okvira za cenu ugljenika, ubrzanje dekarbonizacije i širenje ulaganja u obnovljive izvore energije jedini su trajni načini da se zaštiti izvoz električne energije BiH od CBAM-a i sličnih mera, koje će verovatno otežavati regionalnu trgovinu električnom energijom.
