Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) predložila je revidirani model realizacije dugo planiranog projekta Južna gasna interkonekcija, sa ciljem ubrzanja napretka jednog od najvažnijih energetskih infrastrukturnih projekata u zemlji. Prema novom predlogu, američka kompanija AAFS Infrastructure and Energy bila bi odgovorna za izgradnju i upravljanje gasovodom.
Projekat je osmišljen tako da poveže Bosnu i Hercegovinu sa gasnom transportnom mrežom Hrvatske, čime bi se omogućio indirektan pristup LNG terminalu na ostrvu Krk i proširile opcije snabdevanja zemlje gasom. Predložene izmene zakona, koje regulišu projekat, upućene su u parlament po hitnom postupku, sa ciljem uklanjanja administrativnih i institucionalnih prepreka koje su usporavale realizaciju.
Jedan od ključnih elemenata predloga jeste uvođenje dugoročnog koncesionog okvira, u okviru kojeg bi AAFS upravljao gasovodom. Ova promena predstavlja značajnu izmenu u strukturi projekta i odražava nastojanje da se uključi iskusan međunarodni operater kako bi se obezbedila brža realizacija.
Južna gasna interkonekcija se smatra strateški izuzetno važnim projektom, jer bi smanjila zavisnost Bosne i Hercegovine od ruskog gasa kroz diversifikaciju pravaca snabdevanja. Povezivanjem Federacije sa gasnim sistemom Hrvatske omogućio bi se pristup alternativnim izvorima uvoznog gasa i jačanje ukupne energetske bezbednosti.
Jedna od značajnih izmena u predlogu jeste uklanjanje državne kompanije BH-Gas kao nosioca projekta. BH-Gas, koji je u vlasništvu Federacije, ranije je bio zadužen za realizaciju projekta, a njegovo isključenje usledilo je nakon dugotrajnih političkih zahteva, posebno od strane HDZ BiH, koji je zagovarao drugačiji institucionalni model.
Umesto osnivanja novog entiteta u Mostaru, kako je ranije predlagano, revidirani plan predviđa da podružnica kompanije AAFS u Sarajevu preuzme operativnu ulogu. Ovo rešenje predstavlja politički kompromis kojim se pokušavaju prevazići nesuglasice koje su pratile projekat mesecima.
Federalni ministar energije, rudarstva i industrije Vedran Lakić izjavio je da su izmene usmerene na ubrzanje realizacije, a ne na ponovno otvaranje političkih rasprava. Naglasio je da projekat treba posmatrati pre svega kao pitanje energetske sigurnosti za domaćinstva i privredu.
Predložene izmene još uvek moraju biti odobrene od strane oba doma Parlamenta Federacije. Ukoliko budu usvojene, uspostaviće se pravni i institucionalni okvir koji će omogućiti prelazak Južne gasne interkonekcije u napredniju fazu realizacije.
