Za ovaj transfer Dragosavljević, inače član Demokratske stranke, morao je da traži odobrenje Agencije za borbu protiv korupcije, a pošto izgleda to nije učinio, Agencija će protiv njega pokrenuti postupak, saznaje „Alo!“.
„Pitanje koje ste postavili tretiraćemo kao prijavu po kojoj će Agencija postupati u okviru svojih nadležnosti. Iz tog razloga ćemo vas po okončanju postupka provere obavestiti o tome ima li povreda i o kojim je povredama zakona reč“, odgovorili su iz Agencije na pitanje našeg lista da li im se Dragosavljević po prestanku javne funkcije obratio povodom zasnivanja radnog odnosa u kompaniji „Erin ventures“.
Prema saznanju „Alo!“, Dragosavljević je razrešen dužnosti državnog sekretara u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja u julu ove godine da bi već u avgustu kanadska kompanija objavila da je Dragosavljević postao novi član borda direktora „Erin ventures“. Reč je o kompaniji koja u Srbiji posluje preko firme „Balkan Gold“, a bavi se istraživanjem i eksploatacijom mineralnih sirovina (bakra, zlata…).
U Ministarstvu prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja potvrdili su za „Alo!“ da je firmi „Balkan gold“ još 23. avgusta 2010. godine tada nadležno Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo godišnju licencu za geološka istraživanja bornih minerala (borata) u ležištu Piskanja u Jarandolskom basenu kod Baljevca na Ibru. Zanimljivo je da je samo mesec dana ranije Dragosavljević postao državni sekretar u tom ministarstvu. Nakon rekonstrukcije vlade, Dragosavljević je ostao na funkciji državnog sekretara za rudarstvo i geologiju i u Ministarstvu za životnu sredinu, rudarstvo i prostorno planiranje, koje je kanadskoj firmi u septembru prošle godine produžilo lincencu za nastavak istih geoloških istraživanja.
Nemanja Nenadić iz organizacije „Transparentnost Srbija“ smatra da je u ovakvoj situaciji Zlatko Dragosavljević bio u obavezi da se pre zasnivanja radnog odnosa obrati Agenciji za borbu protiv korupcije, koja treba da oceni da li bi novim angažmanom bio u sukobu interesa.
– Prema zakonu o toj agenciji, funkcioner dve godine po prestanku javne funkcije ne može da zasnuje radni odnos, odnosno poslovnu saradnju s pravnim licem, preduzetnikom ili međunarodnom organizacijom koja obavlja delatnosti u vezi s funkcijom koju je funkcioner vršio, osim po dobijenoj saglasnosti Agencije. Ova odredba je relevantna za slučaj Dragosavljevića, koji je pre zaposlenja u kanadskoj kompaniji trebalo da se obrati Agenciji za odobrenje – istakao je Nenadić za „Alo!“. Da li je, odnosno zašto to nije učinio nismo uspeli da saznamo od Dragosavljevića, koji se nije javljao na telefon poznat redakciji.
Od direktora do sekretara
Zlatko Dragosavljević je od 2007. godine do prelaska u Ministarstvo rudarstva 2. jula 2010. obavljao funkciju direktora JP za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica“. Već s te pozicije je uspostavio kontakt s kanadskom „Erin ventures“, koja je, prema ranijim izjavama Dragosavljevića, bila zainteresovana da sa srpskim ugljenokopom formira zajedničku firmu za eksploataciju rude bor.
Kazna za prekršaj i do dva miliona
Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije zaprećena je novčana kazna od 200.000 dinara do dva miliona dinara za prekršaj pravnom licu ako zasnuje radni odnos, odnosno obavlja poslovnu saradnju s funkcionerom kome je prestala javna funkcija bez saglasnosti Agencije. Za isti prekršaj je propisana i novčana kazna od 50.000 dinara do 150.000 dinara odgovornom licu u pravnom licu i funkcioneru kome je prestala javna funkcija.
Izvor Alo
