Albanski izvoz, isključujući naftu, zabeležio je rekordni pad od 28 procenata u prva dva meseca 2025. godine, prema podacima INSTAT-a. Domaća proizvodnja u većini izvoznih sektora pretrpela je oštar pad, uglavnom zbog slabe potražnje na međunarodnim tržištima i privremenog zatvaranja fabrika početkom godine.
Uprkos ovom padu, značajan rast izvoza nafte—za više od 64 procenta u poređenju sa istim periodom 2024. godine—pomogao je da se delimično nadoknadi ukupan pad. U februaru 2025. ukupni izvoz robe dostigao je 34 milijarde leka, što predstavlja rast od 4,3 procenta u odnosu na februar 2024. i povećanje od 7,3 procenta u odnosu na januar 2025. Uvoz je iznosio 68 milijardi leka, što je smanjenje od 8,6 procenata u odnosu na prethodnu godinu, ali i rast od 12 procenata u poređenju sa prethodnim mesecom. Trgovinski deficit za februar 2025. iznosio je 34 milijarde leka, što je pad od 18,6 procenata u odnosu na februar 2024, ali i povećanje od 17,1 procenat u poređenju sa januarom 2025.
Nekoliko sektora doprinelo je rastu izvoza od 4,3 procenta u februaru. Najveći pozitivan uticaj imala su mineralna goriva i električna energija, koja su doprinela sa 11,1 procentnih poena, zatim hrana, piće i duvan sa 1,7 procentnih poena, kao i mašine, oprema i rezervni delovi sa 0,2 procentna poena. S druge strane, pojedini sektori su imali negativan uticaj, uključujući građevinske materijale i metale, koji su smanjili izvoz za 6,9 procentnih poena, tekstil i obuću za 1,0 procentni poen, te hemijske i plastične proizvode za 0,8 procentnih poena.
Ukupno, izvoz u prva dva meseca 2025. godine porastao je za 4,6 procenata u odnosu na isti period 2024. godine. Godišnji rast je najviše bio podstaknut mineralima, gorivima i električnom energijom, koji su doprineli sa 12,0 procentnih poena, dok su hrana, piće i duvan dodali 1,1 procentni poen. Istovremeno, sektor građevinskih materijala i metala imao je negativan uticaj od 6,3 procentna poena, tekstil i obuća od 1,7 procentnih poena, a hemijski i plastični proizvodi od 1,0 procentni poen.
Ovi podaci ukazuju na sve veću oslanjenost Albanije na izvoz nafte kako bi se nadoknadio pad u drugim ključnim sektorima, dok međunarodna potražnja ostaje slaba, a domaća proizvodnja se suočava sa kontinuiranim izazovima.
