Prosečna cena električne energije za dan unapred na crnogorskom tržištu BELEN porasla je 8,2 odsto na 295,37 €/MWh u nedelji od 2. do 8. novembra 2026. i nadmašila cenu na srpskom tržištu SEEPEX, pošto su veća regionalna potražnja i slabija solarna i hidro proizvodnja održavale potrebu za uvozom.
Crna Gora je prešla sa popusta od 13,46 €/MWh u prethodnoj nedelji na premiju od 4,18 €/MWh u odnosu na Srbiju. Prosek SEEPEX-a porastao je 1,6 odsto na 291,19 €/MWh, prema nedeljnim podacima tržišta.
Poređenje obuhvata periode od ponedeljka do nedelje po vremenu Europe/Belgrade, uz prethodnu nedelju od 26. oktobra do 1. novembra. Nedeljni proseci predstavljaju vremenski ponderisane cene isporuke za dan unapred, a ne cene ponderisane obimom trgovine.
Rast proseka i uži cenovni rasponi
Najviši intervali isporuke bili su niži nego prethodne nedelje, uprkos rastu nedeljnih proseka. Najviša cena u Srbiji pala je na 422,61 €/MWh sa 499,99 €/MWh, a u Crnoj Gori na 400,03 €/MWh sa 555,09 €/MWh.
Među tržištima sa potpunim uporedivim nedeljnim nizovima, mađarski HUPX porastao je 2,2 odsto na 290,98 €/MWh, rumunski OPCOM 2,1 odsto na 293,33 €/MWh, a bugarski IBEX 2,7 odsto na 291,84 €/MWh. Hrvatski CROPEX dostigao je 286,53 €/MWh, uz rast od 5,8 odsto, a slovenački BSP/ADEX 285,14 €/MWh, uz rast od 6,7 odsto. Grčki HEnEx porastao je 6,1 odsto na 270,67 €/MWh.
Razlika između srpske i mađarske cene smanjila se: srpska premija nad HUPX-om iznosila je 0,21 €/MWh, prema 1,91 €/MWh nedelju ranije. Mađarska premija nad Grčkom suzila se na 20,31 €/MWh sa 29,59 €/MWh. Uži prosečni rasponi ne pokazuju da su pojedinačni intervali isporuke ili kapaciteti na granicama bili bez ograničenja.
Na ALPEX-u u Albaniji prosečna cena tokom radnih dana od 2. do 6. novembra iznosila je približno 321,00 €/MWh, što je 11,7 odsto više od 287,48 €/MWh od 26. do 30. oktobra. Najviši prijavljeni interval dostigao je 700 €/MWh 5. novembra. Severnomakedonski MEMO zabeležio je radnim danima prosek od približno 303,76 €/MWh, 2,8 odsto više od 295,38 €/MWh prethodne nedelje. Za Albaniju i Severnu Makedoniju nisu bili dostupni uporedivi podaci za vikend, pa nema poređenja punih nedeljnih proseka.
Potražnja, proizvodnja i prekogranični tokovi
Prosečna prijavljena potražnja u zbiru Mađarske i tržišta Jugoistočne Evrope porasla je 5,2 odsto na 35.286 MW od 2. do 5. novembra, u poređenju sa odgovarajućim periodom od ponedeljka do četvrtka nedelju ranije. Neto uvoz u tom zbiru povećan je 5,4 odsto na 4.219 MW.
U istom četvorodnevnom poređenju, proizvodnja iz vetra porasla je 19,7 odsto na 5.326 MW, dok je solarna proizvodnja pala 21,0 odsto na 2.359 MW, a hidro proizvodnja 5,7 odsto na 4.073 MW. Proizvodnja iz gasa povećana je 10,5 odsto na 6.808 MW. Takva kombinacija podataka odgovara većoj potrebi za upravljivom proizvodnjom i uvozom. Poređenje koristi usklađene četvorodnevne podatke, isključuje prognoze za petak i ne obuhvata nedostupne vikend podatke; proverena nedeljna merenja nivoa akumulacija i dotoka nisu bila dostupna da bi se utvrdilo da li je pad hidroproizvodnje bio posledica raspoloživosti vode ili odluka o radu elektrana.
Srbija je od 2. do 5. novembra imala prosečnu potražnju od približno 4.358 MW, proizvodnju od 3.136 MW i neto uvoz od 1.221 MW. Uvoz je odgovarao približno 28 odsto potrošnje. U Crnoj Gori su proseci iznosili 341 MW potražnje, 157 MW proizvodnje i 184 MW uvoza, koji je pokrivao približno 54 odsto potrošnje; prijavljena proizvodnja iz uglja bila je nula tokom sva četiri dana.
Neto izvoz Bosne i Hercegovine prosečno je iznosio približno 91 MW od 2. do 6. novembra, prema 276 MW od 26. do 30. oktobra. Zemlja je u četvrtak i petak prešla u malu poziciju neto uvoznika, smanjujući izvoz koji je bio dostupan susednim tržištima. Za Bosnu i Hercegovinu nije utvrđen uporediv referentni berzanski cenovni pokazatelj.
Neto uvoz u zbir Mađarske i Jugoistočne Evrope iz Italije porastao je na približno 1.017 MW od 2. do 5. novembra, sa 313 MW od 26. do 29. oktobra, dok je uvoz iz Austrije i Slovačke opao. Turska je u istom četvorodnevnom periodu isporučivala približno 150 MW. Proverena uporediva serija turskih veleprodajnih cena i dosledna konverzija valuta nisu bile dostupne.
Nedeljni prosek za dan unapred u Austriji porastao je 7,7 odsto na 286,54 €/MWh, dok je italijanska zona IPEX North dostigla 273,50 €/MWh, uz rast od 2,3 odsto. Crnogorska premija u odnosu na italijanski North proširila se na 21,87 €/MWh sa 5,76 €/MWh. Ta razlika je regionalni cenovni pokazatelj, a ne neposredno ostvariva razlika u ceni preko kabla Crna Gora–Italija: na trgovinski prihod utiču i cene u italijanskim zonama priključenja, gubici i prava na prenos. Uporedivi nedeljni podaci o raspoloživim kapacitetima i zagušenjima nisu bili dostupni.
Promene u snabdevanju i tržišnim pravilima
Rumunski nuklearni operator Nuclearelectrica ponovo je priključio blok 1 elektrane Cernavodă popodne 6. novembra. Prijavljena nacionalna nuklearna proizvodnja potom je 8. novembra u proseku iznosila približno 518 MW. Ponovno priključenje poboljšalo je snabdevanje pred kraj nedelje, ali samo po sebi ne potvrđuje povratak na punu nominalnu snagu.
U potpunim nedeljnim nizovima za Srbiju, Crnu Goru, Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku, Grčku, Hrvatsku, Sloveniju, Austriju i italijanski North nije bilo intervala sa negativnim cenama, kao ni prethodne nedelje. Najniža cena u Grčkoj ostala je marginalno pozitivna, na 0,01 €/MWh. Uporedivi celonedeljni podaci o broju intervala sa negativnim cenama nisu bili dostupni za Albaniju i Severnu Makedoniju.
Operator tržišta električne energije Severne Makedonije MEMO objavio je 5. novembra da će negativne cene biti uvedene od 19. novembra 2026. Datum primene relevantan je za sisteme za davanje ponuda, odluke o ograničavanju obnovljive proizvodnje i odredbe o negativnim cenama u ugovorima o kupovini električne energije. Promena se odnosi na buduće pravilo, a ne na cene ostvarene tokom posmatrane nedelje.
NGEN i NextGrid Energy otvorili su 4. novembra baterijski sistem za skladištenje energije BESS Šibenik u Hrvatskoj, snage 60 MW i kapaciteta 120 MWh. Celokupan kapacitet projekta već je od septembra bio ugovoren operatoru prenosnog sistema HOPS za usluge automatske rezerve za obnavljanje frekvencije. Otvaranje zato nije predstavljalo novu novembarsku ponudu kapaciteta za trgovinu na tržištu, a projekat se ne može vrednovati samo na osnovu razlika u cenama za dan unapred.
Rezolv Energy, uz podršku Actis i Mubadala, objavio je 5. novembra desetogodišnji virtuelni ugovor o kupovini električne energije sa kompanijom Ahold Delhaize. Ugovor pokriva 370.000 MWh godišnje iz planiranih projekata Dama Solar, snage 1.300 MWp, i Dunarea East, snage 300 MW. Komercijalni rad očekuje se 2029. godine. Ugovor obezbeđuje dugoročnu ugovorenu izloženost za razvoj projekata, ali objava ne potvrđuje finansijsko zatvaranje niti operativni kapacitet; cena i vrednost ugovora nisu objavljene.
Provereni i dosledno definisani nedeljni podaci nisu bili dostupni za obime trgovine na berzama, unutardnevne cene ponderisane obimom, troškove nabavke balansne energije i obračunate cene odstupanja. Sam rast cena za dan unapred ne pokazuje da je likvidnost porasla, balansiranje poskupelo ili da su prihodi od skladištenja povećani. Za trgovce i kupce, promena odnosa crnogorskih i srpskih cena i uža razlika između Srbije i Mađarske ukazuju na potrebu da lokalnu cenovnu izloženost procenjuju odvojeno od regionalnih zaštita. Za investitore, ostvariva vrednost zavisi i od pristupa prenosu, obaveza za rezerve, profila obnovljive proizvodnje i uslova obračuna ugovora.
