Evropska komisija je 6. novembra objavila uputstvo koje pojašnjava kako se električna energija uvezena preko eksplicitno dodeljenih prenosnih kapaciteta evidentira u carinske svrhe. Za izvoz struje iz Srbije u EU, primena stvarnih emisija prema CBAM-u zavisiće od toga da li uvoznik može da poveže prijavljene količine sa dokazima o trgovini i rasporedu isporuke.
Uputstvo ne menja pravila za prijavu stvarnih emisija, ali naglašava potrebu za dokazivim tragom transakcije. To je važno za srpske vetro i solarne projekte koji ciljaju prodaju električne energije po višoj vrednosti na tržištu EU.
Ugovori i dokazi o isporuci
Proizvodnja iz vetroelektrane ili solarne elektrane ne dobija automatski postrojenju specifičan CBAM tretman samo zato što potiče iz obnovljivog izvora. Uvoznik mora da ispuni važeće uslove da bi za uvezenu struju koristio stvarne emisije umesto podrazumevane vrednosti za zemlju porekla.
Struktura ugovora zato je presudna. Ugovor o kupovini električne energije (PPA) može da navede srpsko proizvodno postrojenje i kupca, dok dobavljač, balansno odgovorna strana, nosilac prenosnog kapaciteta i uvoznik u EU mogu zasebno da raspolažu podacima potrebnim za dokazivanje transakcije.
Proizvođačima je potreban proverljiv niz podataka od obračunskog brojila i sistema za nadzor, upravljanje i prikupljanje podataka (SCADA), preko satne proizvodnje i ugovorne raspodele, do prihvaćenih prekograničnih nominacija. Kada se proizvodnja raspodeljuje na više kupaca, evidencija mora da spreči da ista količina bude prijavljena više puta. Satni podaci i nominacije zato su važni za povezivanje proizvodnje sa isporukom.
Varijabilna proizvodnja iz obnovljivih izvora može u pojedinim satima da odstupa od prognoze trgovca ili nominovane isporuke. Razlike u obračunu i aranžmani za balansiranje moraju da budu dokumentovani, a ne prikriveni mesečnim zbirnim podacima. Garancije porekla potvrđuju obnovljive atribute, ali ne zamenjuju fizičke i ugovorne dokaze potrebne za CBAM prijavu stvarnih emisija.
Proizvođač može da poseduje sertifikate za obnovljivu energiju, a da mu i dalje nedostaju nominacioni zapisi ili ugovorna struktura potrebna za prihvatljiv zahtev uvoznika. Garancije porekla same nisu dovoljne da dokažu uslove za korišćenje stvarnih emisija.
Ugljenični trošak i pregovori
Cena CBAM sertifikata u trećem kvartalu iznosila je 82,32 eura po toni CO2. Podrazumevana vrednost za električnu energiju iz Srbije je 1,041 tCO2/MWh, što pri toj ceni daje indikativni, neprilagođeni ugljenični iznos od 85,70 €/MWh.
Kvalifikovana transakcija potkrepljena proverenim, niskim stvarnim emisijama mogla bi da bude predmet drugačijeg obračuna ugljenika. Moguća korist zavisi od ispunjavanja uslova, ugovorene cene i svih primenljivih prilagođavanja. Ta razlika može da utiče na pregovore između srpskih proizvođača i kupaca iz EU.
Kupci iz EU mogu da traže garancije za kvalitet podataka i ispunjavanje uslova, dok proizvođači mogu da nastoje da ograniče odgovornost za propuste trgovaca, nosilaca kapaciteta ili uvoznika koji su van njihove kontrole. Raspodela odgovornosti zavisiće od toga ko kontroliše podatke i dokaze u svakom delu transakcije.
Provera pre prijavljivanja
Provera aranžmana pre prvog formalnog ciklusa izveštavanja može da otkrije nedostatke u vlasništvu nad mernim podacima, pristupu podacima, procedurama raspodele i dokazima o rasporedu isporuke. Može da utvrdi i da li je imenovan odgovarajuće akreditovan verifikator električne energije.
Za srpske proizvođače obnovljive energije, izvozna premija sve više zavisi od isporuke struje zajedno sa uverljivom i proverljivom evidencijom o tome kako je ona stigla na tržište EU. Prethodna provera može da pokaže gde nedostaje dokumentacija pre nego što se podnese formalna prijava.
