Više od desetak država članica EU, među njima Bugarska, Rumunija, Hrvatska i Mađarska, protivi se planovima Evropske komisije za povlašćeno oporezivanje električne energije i zajednička pravila za obračun naknada za mrežu. Komisija nastoji da struja postane strukturno jeftinija od gasa.
Vlade žele da same određuju tarife i poreze prema domaćim uslovima, umesto da primenjuju jedinstveni model EU. Spor se ne odnosi samo na poželjnost elektrifikacije, već i na to ko kontroliše cenovne signale i koliko brzo nacionalni sistemi mogu da ih apsorbuju.
Nacionalni troškovi i mrežna ulaganja
Elektroenergetske mreže u jugoistočnoj Evropi razlikuju se po strukturi proizvodnje, potrebama za ulaganjima, prekograničnim uskim grlima i udelu regulisanih kupaca. Te razlike utiču na to kako države mogu da rasporede troškove između struje i gasa.
Naknade za mrežu posebno su osetljivo pitanje dok se ulaganja u prenosnu infrastrukturu ubrzavaju. Bugarska navodi više od 182 miliona eura ulaganja u prenos u 2026., dok Rumunija, Hrvatska i Mađarska sprovode velike programe obnovljivih izvora, skladištenja energije ili interkonekcija.
Prebacivanje troškova između struje i gasa može da utiče na račune domaćinstava, konkurentnost industrije i finansijsku održivost projekata elektrifikacije. Brže uključivanje tih troškova u tarife može da optereti i potrošače i poslovne korisnike.
Trošak ubrzane elektrifikacije
Evropska politika teži bržoj elektrifikaciji, ali su potrebna skupa proširenja mreže pre nego što niže naknade za struju mogu da se održe. Za zemlje jugoistočne Evrope sa nižim prihodima i značajnom industrijskom potražnjom, prostor za rano prebacivanje tih troškova u tarife je ograničen.
Države članice će nastaviti da podržavaju elektrifikaciju, ali traže fleksibilnost u njenom tempu, strukturi tarifa i raspodeli troškova između domaćinstava, industrije i javnih budžeta.
