Mađarski MOL pustio je u rad solarni kompleks sa baterijskim skladištenjem vredan 59,4 miliona evra na svom naftno-gasnom kompleksu Alđo, pokazujući kako se tradicionalna infrastruktura za proizvodnju ugljovodonika pretvara u hibridna energetska čvorišta koja mogu da smanje troškove električne energije i obezbede veću fleksibilnost elektroenergetskom tržištu.
Projekat objedinjuje oko 37,4 MWp solarnih kapaciteta sa baterijskim sistemom za skladištenje energije snage 20 MW i kapaciteta 40 MWh.
Postrojenje je projektovano tako da kompleks u Alđou u velikoj meri učini samodovoljnim u snabdevanju električnom energijom, uz mogućnost da višak proizvedene energije i raspoloživi kapacitet skladištenja budu uključeni u šire tržište.
Projekat je značajan jer direktno integriše obnovljive izvore energije i baterije u postojeći naftno-gasni proizvodni kompleks, umesto da ih razvija kao zasebnu imovinu.
Za MOL to znači manju izloženost cenama kupljene električne energije, uz veću kontrolu nad troškovima energije u industrijskom postrojenju.
Istovremeno, kompleks dobija imovinu sposobnu da odgovori na sve promenljivije stanje mađarskog tržišta električne energije.
Industrijske baterije izlaze iz okvira rezervnog napajanja
Cene električne energije u Mađarskoj poslednjih nedelja beleže izuzetno velike razlike unutar jednog dana, pri čemu su večernje cene u periodima manjka ponude prelazile 600 evra po MWh, dok električna energija tokom dana, kada je proizvodnja iz obnovljivih izvora visoka, može biti znatno jeftinija.
To povećava vrednost industrijskih sistema za skladištenje energije u odnosu na njihovu tradicionalnu ulogu rezervnog izvora napajanja.
Baterija postavljena u energetski intenzivnom industrijskom kompleksu može da se puni tokom perioda niskih cena, smanji preuzimanje električne energije iz mreže tokom skupih sati i potencijalno pruža usluge tržištu ili sistemu balansiranja.
MOL već upravlja sa devet solarnih parkova u Mađarskoj, ukupne snage oko 405 MW.
Kompanija takođe ima dva baterijska sistema ukupnog kapaciteta oko 80 MWh, a cilj joj je da do 2030. godine dostigne 500 MWh skladišnih kapaciteta.
Ovo širenje pokazuje širu promenu u pristupu industrijskih kompanija energiji.
Obnovljivi izvori su u početku uglavnom instalirani kako bi se smanjili godišnji troškovi električne energije i emisije.
Skladištenje omogućava kompanijama da upravljaju i satnom dinamikom potrošnje.
Projekat u Alđou zato predstavlja model koji bi mogao da postane sve zastupljeniji širom jugoistočne Evrope.
Rafinerije, rudnici, fabrike, aerodromi i data centri suočavaju se sa sličnom izloženošću promenljivim cenama električne energije.
Kombinovanje sopstvene proizvodnje iz obnovljivih izvora sa baterijama može da smanji taj rizik, uz istovremeno stvaranje dodatne fleksibilnosti za elektroenergetsku mrežu.
Za MOL je ova transformacija posebno simbolična.
Lokacija koja je izgrađena oko proizvodnje nafte i gasa sada koristi solarnu energiju i baterijsko skladištenje za upravljanje sopstvenim elektroenergetskim sistemom.
Energetska tranzicija ne stvara samo novu energetsku imovinu.
Ona menja i način na koji funkcioniše sama postojeća energetska infrastruktura.
