Srpsko tržište baterijskih sistema za skladištenje energije prelazi iz razvojne faze u fazu ugovorenog priključenja na mrežu, pri čemu je oko 2 GW projekata skladištenja energije sada obuhvaćeno ugovorima o priključenju, dok negativne cene električne energije, viškovi iz obnovljivih izvora i CBAM počinju da menjaju ekonomsku računicu regionalne trgovine električnom energijom.
Operator prenosnog sistema EMS saopštio je da je potpisao ugovore o priključenju na mrežu koji obuhvataju oko 2 GW baterijskih sistema za skladištenje energije, dok se približno 11 GW kapaciteta vetroelektrana i solarnih elektrana i dalje nalazi u procesu priključenja na prenosni sistem.
Ovaj podatak je značajan jer ukazuje na to da je veliki deo prethodno identifikovanog projektnog portfolija baterijskih sistema prešao iz početne razvojne faze u konkretniju fazu obezbeđenog pristupa elektroenergetskoj mreži.
Do ovog pomaka dolazi u trenutku kada se komercijalna opravdanost skladištenja energije dodatno poboljšava.
Izvršni direktor za trgovinu u EPS-u Davor Pupovac rekao je da je srpska elektroprivreda tokom aprila i maja kupovala značajne količine električne energije po negativnim cenama, što pokazuje da povećana proizvodnja iz obnovljivih izvora već stvara periode u kojima proizvodnja premašuje trenutnu tražnju.
Upravo u takvom tržišnom okruženju baterijski sistemi dobijaju na vrednosti.
Skladišta mogu da preuzimaju električnu energiju kada su cene izuzetno niske ili negativne, a da je zatim isporučuju u periodima kada se tržište zateže, ostvarujući prihod na osnovu razlike između perioda viška i manjka električne energije.
Tradicionalna arbitraža pod pritiskom
Tržište postaje složenije i za konvencionalne trgovce električnom energijom.
Pupovac je rekao da promene povezane sa CBAM-om i regionalni viškovi električne energije utiču na likvidnost i smanjuju mogućnosti za pojedine tradicionalne oblike prekogranične arbitraže.
To ukazuje na to da skladištenje energije postaje deo odgovora na dublju strukturnu promenu elektroenergetskog tržišta.
Srbija ubrzano povećava kapacitete solarne i energije vetra, dok isto čine i susedne zemlje poput Mađarske, Rumunije, Bugarske i Grčke. Kako proizvodnja iz obnovljivih izvora postaje sve više sinhronizovana, jeftina električna energija može se istovremeno pojaviti na više tržišta.
U takvom okruženju, jednostavno prebacivanje električne energije iz jedne zemlje u drugu može donositi manju vrednost nego premeštanje električne energije iz jednog perioda u drugi.
Time se menja i komercijalna struktura tržišta.
Prekogranični prenos električne energije i dalje ostaje važan, ali vremenska arbitraža dobija sve veći značaj uporedo sa geografskom arbitražom.
Baterijski sistemi su posebno pogodni za takav model.
Oni mogu da pružaju i usluge balansiranja elektroenergetskog sistema, kao i podršku proizvođačima iz obnovljivih izvora koji se suočavaju sa ograničavanjem proizvodnje ili niskim ostvarivim cenama električne energije u periodima visoke proizvodnje.
Ipak, oko 2 GW kapaciteta obuhvaćenog ugovorima o priključenju ne treba tumačiti kao 2 GW baterija za koje je izvesno da će biti izgrađene.
Na to koliko će kapaciteta zaista biti realizovano uticaće finansiranje, nabavka opreme, pravila pristupa tržištu i konačne investicione odluke.
Međutim, ostvareni napredak u pogledu priključenja pokazuje da se tržište skladištenja energije u Srbiji približava fazi realizacije.
Zemlja je prvu fazu energetske tranzicije provela u znaku izgradnje novih proizvodnih kapaciteta iz obnovljivih izvora.
Naredna faza sve više će se odnositi na pitanje šta se dešava kada previše električne energije stigne u sistem u isto vreme.
