Predložene izmene pravila Evropske unije o prekograničnom prilagođavanju ugljenika mogle bi značajno da smanje podrazumevane emisije koje se pripisuju električnoj energiji iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine i olakšaju realizaciju verifikovanog izvoza električne energije iz obnovljivih izvora.
Prema postojećoj metodologiji, nacionalni podrazumevani faktori emisija uglavnom se izračunavaju na osnovu proizvodnje iz fosilnih goriva. To daje vrednosti od 1,148 tCO₂/MWh za Bosnu i Hercegovinu, 1,041 tCO₂/MWh za Srbiju i 0,979 tCO₂/MWh za Crnu Goru.
Pri ceni CBAM sertifikata od 75,28 evra po toni u drugom kvartalu, ovi faktori podrazumevaju troškove uvoza od približno 86,42 evra/MWh, 78,37 evra/MWh i 73,70 evra/MWh, respektivno.
Evropska komisija predložila je da se podrazumevani faktori izračunavaju na osnovu ukupnog elektroenergetskog miksa zemlje, umesto da se pretežno zasnivaju na proizvodnji iz fosilnih goriva. Time bi proizvodnja iz hidroelektrana, vetroelektrana i solarnih elektrana mogla da smanji nacionalni prosečni faktor.
Uticaj bi mogao biti značajan u sistemima poput Crne Gore, gde velika proizvodnja hidroelektrana postoji paralelno sa lignitnom termoelektranom Pljevlja. Sadašnji podrazumevani faktor može dovesti do toga da električna energija iz Crne Gore nosi CBAM trošak veći od prosečne komercijalne razlike u ceni preko podmorskog interkonektora ka Italiji.
Reforma bi takođe ukinula zahtev da izvoznici koji žele tretman na osnovu stvarnih emisija dokazuju da između proizvodnog postrojenja i EU u satu izvoza nije postojalo fizičko zagušenje.
Proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora imaju malo mogućnosti da utiču na zagušenja koja nastaju kroz više prenosnih sistema. Uklanjanje ovog uslova eliminisalo bi jedan od najzahtevnijih elemenata sadašnjeg lanca dokaza.
Preostali zahtevi bi i dalje bili zahtevni. Proizvođači i deklaranti morali bi da dokažu postojanje odgovarajućeg PPA ugovora, proizvodnju po satima, čvrste nominacije preko svake relevantne granice, uvezene količine i akreditovanu verifikaciju.
Savet EU usvojio je svoju pregovaračku poziciju u junu, dok je odbor Evropskog parlamenta za životnu sredinu usvojio svoj izveštaj u julu. Politička odluka očekuje se krajem 2026. godine.
Ukoliko bude usvojena u sadašnjem obliku, izmene koje se odnose na električnu energiju mogle bi da se primenjuju retroaktivno od 1. januara 2026. godine. Ta mogućnost već utiče na tržišna očekivanja, posebno na koridorima na kojima postojeće podrazumevane vrednosti čine izvoz ekonomski neisplativim.
Predlog ne bi ukinuo CBAM za električnu energiju sa Zapadnog Balkana. Međutim, mogao bi da pomeri sistem od podrazumevanih troškova koji često malo odražavaju stvarni sadržaj ugljenika u konkretnoj isporuci električne energije iz obnovljivih izvora.
Za investitore koji nastoje da finansiraju projekte vetroelektrana, solarnih elektrana i hidroelektrana oslanjajući se na izvoz u EU, ova razlika mogla bi da odluči da li evropsko tržište predstavlja bankarski održiv izvor prihoda ili samo teoretsku mogućnost.
