Evropski elektroenergetski sistem ušao je u leto 2026. godine bez široko rasprostranjene pretnje po adekvatnost sistema, ali su rekordno nizak nivo reka i istovremena ograničenja nuklearnih, hidro i termo kapaciteta pretvorili Jugoistočnu Evropu u glavno žarište pritisaka na elektroenergetski sistem kontinenta.
Kontrast između ENTSO-E prognoze za leto 2026. godine i događaja koji su usledili ne znači da je procena bila pogrešna. On pokazuje da sistem može na papiru raspolagati dovoljnim kapacitetima, a istovremeno ostati veoma izložen istovremenim vremenskim i hidrološkim rizicima.
Probabilistička procena ENTSO-E pokazala je generalno povoljnu ravnotežu na nivou Evrope. Rast proizvodnje iz obnovljivih izvora, približno udvostručeni baterijski kapaciteti i prekogranična koordinacija podržali su takvu procenu, dok je glavni strukturni problem u pogledu adekvatnosti bio koncentrisan u Moldaviji.
Do avgusta je, međutim, ozbiljna suša smanjila raspoloživost nekih od najvećih dispečabilnih kapaciteta u regionu.
Rumunija je obustavila rad oba bloka od približno 706 MW u nuklearnoj elektrani Černavoda, nakon što je nivo Dunava pao na izuzetno niske vrednosti. Elektrana uobičajeno obezbeđuje gotovo 20% električne energije u zemlji.
Mađarska nuklearna elektrana Paks, ukupne snage 2.000 MW, koja obično obezbeđuje oko trećine nacionalne proizvodnje električne energije, smanjila je proizvodnju na delić uobičajenog nivoa, dok je vlada pripremala hitne tehničke mere za podizanje nivoa vode u blizini usisa sistema za hlađenje.
Niska raspoloživost vode takođe je ograničila proizvodnju iz hidroelektrana i termoelektrana u Sloveniji, Italiji, Austriji i drugim povezanim sistemima. Nekoliko zemalja istovremeno je postalo zavisnije od uvoza, dok su visoke temperature povećale potrošnju električne energije za hlađenje.
Regionalni sistem je nastavio da snabdeva potrošače, ali je cena održavanja ravnoteže porasla. Uvoz, rezervna proizvodnja i preostali termo kapaciteti popunili su deficit, što je dovelo do oštrih večernjih skokova cena i povećanog pritiska na prekogranične interkonektore.
Solarna energija rešila je dnevni problem, ali ne i večernji
Brzo širenje fotonaponskih kapaciteta sprečilo je da kriza bude još izraženija. Mađarska solarna flota, procenjena na oko 8 GW, pokrivala je značajan deo dnevne potrošnje tokom perioda visoke proizvodnje. Solarna energija je takođe podržala Rumuniju, Bugarsku i Grčku.
Međutim, profil proizvodnje otvorio je drugi problem.
Sa zalaskom sunca, nekoliko gigavata proizvodnje nestajalo je iz sistema, dok su temperature i potrošnja električne energije ostajale visoke. Nuklearne i hidroelektrane nisu mogle u potpunosti da nadoknade taj pad, pa su gas, ugalj, uvoz i uskladištena električna energija morali da pokriju večernji rast potrošnje.
To objašnjava zašto regionalni proseci mogu prikriti operativne pritiske. Sistem može proizvesti dovoljno električne energije tokom 24 sata, ali istovremeno imati nedostatak fleksibilnih kapaciteta tokom tri ili četiri ključna večernja sata.
Baterijsko skladištenje počinje da rešava ovaj problem. Brzo povećanje kapaciteta za skladištenje u Bugarskoj poboljšalo je njenu sposobnost da apsorbuje jeftinu solarnu proizvodnju i kasnije je plasira u sistem. Grčka je takođe razvila značajan portfelj projekata skladištenja.
U drugim zemljama razvoj je sporiji. Baterijski kapaciteti u Rumuniji i dalje su mali u odnosu na njenu solarnu flotu, dok su veći projekti u Srbiji i Crnoj Gori uglavnom još u fazi razvoja, a ne pune operativnosti.
Zapadni Balkan dobio je i priliku i dodatni rizik
Manjak nuklearne proizvodnje u Rumuniji i Mađarskoj stvorio je potencijalne izvozne prilike za Srbiju, Bugarsku i zemlje Zapadnog Balkana. Međutim, ti sistemi su istovremeno upravljali sopstvenim ograničenjima.
Srbija je ostala zavisna od raspoloživosti proizvodnje iz lignita i hidro resursa. Crna Gora se suočila sa istovremenim pritiskom zbog remonta Perućice i ispada termoelektrane Pljevlja snage 225 MW, što je navelo EPCG da ranije nego što je prvobitno planirano vrati u rad 190 MW hidro kapaciteta.
Pozicija Albanije u velikoj meri zavisila je od hidroloških uslova. Hidroelektrane u Bosni i Hercegovini pružale su fleksibilnost, ali su niski dotoci i smanjena pouzdanost starijih termoelektrana na ugalj ograničili količinu električne energije koja je mogla biti namenjena izvozu.
CBAM je dodatno zakomplikovao izvoz električne energije sa Zapadnog Balkana u EU. Čak i kada je električna energija iz Srbije, Crne Gore ili Bosne i Hercegovine fizički bila dostupna, podrazumevane naknade za emisije ugljenika mogle su da učine izvoz komercijalno neprivlačnim, osim ako je isporuka ispunjavala uslove za priznavanje verifikovanih stvarnih emisija.
Regionalna adekvatnost i regionalna trgovina stoga više nisu bile određivane istom računicom. Električna energija mogla je biti tehnički veoma značajna za sistem EU koji je uvozi, a da istovremeno bude komercijalno penalizovana zbog svog deklarisanog porekla.
Jesen donosi olakšanje na strani potrošnje, ali malo hidrološkog oporavka
Završetak letnje sezone hlađenja trebalo bi da smanji vršnu potrošnju. Povratak nuklearnih blokova u rad takođe bi trebalo da obnovi veliki deo pouzdane proizvodnje u Rumuniji i Mađarskoj.
Ipak, nekoliko rizika ostaće prisutno tokom jeseni.
Prvo, suša je smanjila količinu vode raspoložive za hidroelektrane i ograničila mogućnost dopune akumulacija pre zime. Energetske kompanije mogle bi da čuvaju preostalu vodu za sate sa najvećom vrednošću, umesto da je koriste za smanjenje prosečnih tržišnih cena.
Drugo, velika zavisnost od uvoza tokom leta mogla je da smanji prostor za fleksibilnost u pogledu remonta. Odloženi radovi na nuklearnim, termo ili prenosnim kapacitetima mogli bi da se preklapaju sa početkom grejne sezone.
Treće, evropske zalihe gasa i cene gasa postale su značajniji faktor rizika. Skup gas povećava troškove marginalne proizvodnje u Grčkoj, Italiji i Rumuniji i može preneti više cene električne energije širom Jugoistočne Evrope.
Četvrto, CBAM bi mogao da nastavi da ograničava komercijalno atraktivan izvoz iz zemalja Zapadnog Balkana na tržišta EU čak i tokom nestašice u EU, održavajući cenovne razlike na granicama poput Srbije–Mađarske i Crne Gore–Italije.
Prognoza: zimski rizik se pomera sa kapaciteta na cenu i fleksibilnost
Široko rasprostranjena fizička nestašica nije osnovni scenario za zimu 2026/27. Povratak nuklearne proizvodnje, niža potrošnja karakteristična za period van letnje sezone i regionalna povezanost trebalo bi da obezbede funkcionalnu rezervu kapaciteta u normalnim uslovima.
Veći rizik predstavlja kombinacija visokih cena i kratkotrajne nestašice.
Hladan talas povećao bi potrošnju širom regiona. Slaba hidroproizvodnja ograničila bi fleksibilnu ponudu, dok bi visoke cene gasa povećale troškove nadoknade nedostajuće nuklearne, termo ili proizvodnje iz obnovljivih izvora. Tokom takvih perioda, večernje cene mogle bi naglo da porastu čak i ako ukupna sezonska količina električne energije ostane dovoljna.
Rumunija i Mađarska biće ključna tržišta za praćenje zbog veličine njihovih nuklearnih flota i uticaja na regionalni uvoz. Bugarska bi mogla ostati neto izvoznik kada su Kozloduj, termo kapaciteti i baterije raspoloživi. Grčka će prenositi troškove gasa i LNG-a na tržište električne energije, dok će pozicija Srbije u velikoj meri zavisiti od pouzdanosti termo blokova EPS-a na ugalj i hidroloških rezervi.
Crna Gora će imati koristi od povratka Perućice i nove proizvodnje vetroelektrane Gvozd, ali će njen mali sistem i dalje biti izložen raspoloživosti Pljevalja i troškovima uvoza. Albanija bi, u zavisnosti od količine padavina, mogla brzo da prelazi iz izvoznika u uvoznika.
Najosetljiviji period verovatno će biti večernji vršni sati tokom hladnih dana sa slabim vetrom. Solar će smanjivati dnevne cene, ali će skladištenje i hidroelektrane određivati da li će se ta korist preneti i na večernje sate.
ENTSO-E je u svojoj letnjoj prognozi ispravno identifikovao interkonekcije i koordinaciju kao glavnu zaštitu evropskog sistema. Suša je pokazala njihovo ograničenje: susedne zemlje mogu međusobno deliti rezervne kapacitete, ali ne mogu sve istovremeno uvoziti isti megavat-sat.
Za Jugoistočnu Evropu, bezbednost snabdevanja tokom zime zavisiće manje od ukupnog instaliranog kapaciteta, a više od tri operativne činjenice — koliko vode je ostalo u akumulacijama, koliko nuklearnih i termo blokova na ugalj zaista radi i koliko električne energije još može da pređe granicu kada je svim susednim sistemima potrebna.
Elevated by Virtu.Energy
