Snažan pad proizvodnje električne energije iz vetra pojavio se kao jedan od glavnih faktora koji stoje iza nedavnog rasta cena električne energije u Jugoistočnoj Evropi, ukazujući na različite tržišne efekte energije iz vetra i brzo rastućih solarnih kapaciteta.
Proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora energije na grupi regionalnih tržišta pala je na 3,50 TWh u periodu od 17. do 23. avgusta, sa 3,93 TWh u 30. nedelji krajem jula, što predstavlja pad od oko 11%.
Gotovo čitavo pogoršanje došlo je iz proizvodnje energije vetra.
Regionalna proizvodnja iz vetra smanjena je za 26,4%, na 1,14 TWh, sa 1,55 TWh u posmatranom periodu, dok je proizvodnja iz solarnih elektrana pala za svega 0,9%. U Grčkoj je proizvodnja iz vetra smanjena za oko 48%, dok je solarna proizvodnja istovremeno porasla.
Ova razlika je značajna jer dve tehnologije različito utiču na formiranje cena električne energije.
Solarna proizvodnja koncentrisana je u relativno uskom periodu tokom dana. Visoka proizvodnja iz solarnih elektrana može snažno da obori cene u podnevnim satima, ali ima ograničen uticaj na pokrivanje potražnje nakon zalaska sunca.
Proizvodnja iz vetra je manje vezana za dnevne sate. Kada proizvodnja iz vetra istovremeno opadne u nekoliko međusobno povezanih zemalja, izgubljenu proizvodnju potrebno je nadoknaditi tokom znatno većeg dela dana.
Ta nadoknada sve češće dolazi iz hidroelektrana, termoelektrana ili uvoza električne energije.
Efekat je bio vidljiv tokom perioda od 17. do 23. avgusta, kada su veleprodajne cene električne energije porasle na većini tržišta Jugoistočne Evrope uprkos slabijoj ukupnoj potrošnji. Prosečna nedeljna cena u Grčkoj porasla je 41,2%, u Bugarskoj 16,9%, a u Mađarskoj 7,2%.
Ovaj trend dovodi u pitanje pretpostavku da će brzo širenje solarnih kapaciteta postepeno smanjivati prosečne cene električne energije.
Dodatni fotonaponski kapaciteti mogu nastaviti da obaraju cene tokom podnevnih sati, dok istovremeno relativno malo doprinose smanjenju troškova tokom večernjeg vršnog perioda. Ako je proizvodnja iz vetra u isto vreme slaba, region može istovremeno imati veoma niske cene u satima intenzivne solarne proizvodnje i skupu električnu energiju kasnije tokom dana.
Takva kombinacija povećava cenovnu volatilnost i smanjuje značaj tradicionalne podele na vršne i vanvršne sate.
Srpsko tržište SEEPEX već je zabeležilo periode u kojima su konvencionalne cene vršne energije tokom dana bile niže od prosečne bazne cene, jer su se najskuplji sati pojavljivali nakon pada solarne proizvodnje. U julu je bazna cena na SEEPEX-u prosečno iznosila 109,43 evra/MWh, dok je prosečna cena konvencionalnog vršnog proizvoda bila svega 86,38 evra/MWh.
Promena odnosa između različitih perioda proizvodnje ima značajne posledice i po ulaganja u obnovljive izvore energije.
Investitori u solarne elektrane sve više moraju da procenjuju ostvarenu cenu proizvodnje (capture price), a ne samo prosečnu godišnju cenu električne energije. Vetroparkovi, sa druge strane, mogu zadržati veću vrednost tamo gde njihova proizvodnja nije snažno korelisana sa rastućom solarnom proizvodnjom, iako ostaju izloženi periodima kada proizvodnja iz vetra istovremeno opada širom regiona.
Isti trend dodatno jača ekonomsku opravdanost baterijskih sistema i fleksibilnih hidroelektrana, jer oni mogu preusmeravati električnu energiju iz perioda viška u sate kada su dostupnost i solarne i energije vetra slabe.
Za Jugoistočnu Evropu, naredna faza integracije obnovljivih izvora energije zato će se manje odnositi na ukupnu količinu proizvedene energije iz obnovljivih izvora, a više na njen raspored po satima.
Solarna energija sve više određuje koliko jeftina električna energija može biti tokom sredine dana.
Energija vetra sve više određuje koliko često će regionu biti potreban dodatni izvor električne energije.
