Tržište električne energije u Jugoistočnoj Evropi ušlo je u novu fazu tokom avgusta, jer je rast proizvodnje iz solarnih elektrana oborio cene tokom dana, dok je sve zategnutija ponuda u večernjim satima dovela do naglog rasta cena električne energije.
Srbija je pružila jedan od najjasnijih primera ovog rastućeg disbalansa. Prosečna cena bazne električne energije na SEEPEX-u porasla je 24,9% na mesečnom nivou, na €136,70/MWh u avgustu, dok je obim trgovanja na tržištu za dan unapred povećan za 8,9%, na 547.190 MWh.
Međutim, mesečni prosek prikrio je znatno izraženiju razliku između dnevnih i večernjih cena.
Cena električne energije u 12. satu u proseku je iznosila svega €66,11/MWh, dok je cena u 13. satu bila €67,06/MWh. Cene su zatim naglo počele da rastu sa smanjenjem proizvodnje iz solarnih elektrana. Do 19. sata prosečna cena dostigla je €210,97/MWh, pre nego što je porasla na €243,65/MWh u 20. satu i €240,25/MWh u 21. satu.
Prosečna cena u 20. satu tako je bila gotovo 3,7 puta viša od cene zabeležene oko podneva, što pokazuje rastuću vrednost električne energije koja je dostupna nakon što proizvodnja iz solarnih elektrana počne da opada.
Na pojedinačnim danima razlika je bila još izraženija. Trećeg avgusta, cene na SEEPEX-u u 20. i 21. satu dostigle su €553,04/MWh i €550,01/MWh. Dan kasnije, cene su ostale izuzetno visoke i iznosile €496,80/MWh i €475,01/MWh u istom večernjem periodu.
Ovakav obrazac ukazuje na širu strukturnu promenu tržišta, a ne samo na neuobičajeno skupo letnje razdoblje.
Brz rast instalirane solarne snage povećava ponudu električne energije tokom sredine dana, vršeći pritisak na cene upravo u periodu kada je proizvodnja iz fotonaponskih elektrana najveća. Kako se na sistem priključuje sve više solarnih kapaciteta, marginalna vrednost dodatnog MWh proizvedenog u tim satima opada.
Istovremeno, potražnja za električnom energijom ostaje relativno visoka nakon početka pada solarne proizvodnje. Sistem tada mora u većoj meri da se oslanja na druge fleksibilne izvore proizvodnje kako bi pokrio večernji prelaz.
Hidroelektrane bi uobičajeno imale važnu ulogu u upravljanju ovim prelazom, ali su nepovoljni hidrološki uslovi tokom avgusta smanjili raspoloživost hidroenergije širom Balkana. Nuklearne elektrane su se takođe suočile sa operativnim ograničenjima povezanima sa visokim temperaturama reka i niskim vodostajima.
Rezultat je bio izražen premijum oskudice koncentrisan u relativno malom broju večernjih sati, što je dovelo do sve većih razlika u cenama električne energije unutar istog dana trgovanja.
Ovakva promena tržišne strukture istovremeno menja i ekonomiku projekata iz obnovljivih izvora energije.
Za investitore u solarne elektrane, ukupna godišnja proizvodnja postaje sve manje pouzdan pokazatelj komercijalne uspešnosti projekta. Sve veći deo solarne proizvodnje ostvaruje se u satima kada su cene električne energije relativno niske, zbog čega ostvarena cena proizvodnje, odnosno capture price, postaje sve važnija u odnosu na mesečni prosek bazne električne energije.
Ovaj trend će verovatno uticati na odluke o konfiguraciji elektrana, baterijskim sistemima za skladištenje energije, strukturi ugovora o otkupu električne energije (PPA) i pretpostavkama koje se koriste u finansiranju projekata.
Solarna energija i dalje predstavlja jednu od najbrže rastućih tehnologija proizvodnje električne energije u jugoistočnoj Evropi, ali je avgust pokazao da će njena komercijalna vrednost sve više zavisiti ne samo od toga koliko električne energije projekat proizvede, već i od toga kada ta električna energija dospe na tržište.
Jugoistočna Evropa se postepeno udaljava od tržišta koje se prvenstveno procenjuje kroz godišnje energetske bilanse i kreće ka sistemu u kojem satna struktura proizvodnje i potrošnje sve više određuje prihode projekata i prinose na ulaganja.
