Bugarska regulisana cena gasa za septembar trguje se uz sve veći diskont u odnosu na nivoe na evropskim gasnim čvorištima, nakon što je cena fjučersa za prvi mesec na holandskom TTF-u porasla prema 74,4 evra/MWh. To dodatno povećava potencijalnu troškovnu prednost za bugarske industrijske potrošače i proizvođače električne energije iz gasnih elektrana.
Bugarski regulator utvrdio je septembarsku veleprodajnu cenu gasa na 41,60 evra/MWh, što je oko 33 evra/MWh manje od poslednjeg nivoa na TTF-u.
Razlika se povećala usled rasta evropskih cena gasa, podstaknutog zabrinutošću zbog mogućih poremećaja u snabdevanju LNG-jem i zategnutijih bilansa ponude i potražnje pred zimsku sezonu.
Bugarska regulisana referentna cena delimično ima koristi od ugovorenog portfolija snabdevanja, uključujući gas iz Azerbejdžana, čime se smanjuje izloženost kratkoročnim oscilacijama cena na evropskim gasnim čvorištima.
To, međutim, ne znači da su potrošači u potpunosti zaštićeni od kretanja međunarodnih cena.
Septembarska regulisana cena već je povećana za 5,5 odsto u odnosu na avgust, nakon što je udeo jeftinijih izvora snabdevanja u portfoliju smanjen.
Ipak, relativni diskont u odnosu na TTF postaje sve značajniji sa komercijalnog stanovišta.
Energetski intenzivne industrije, poput hemijske, industrije đubriva, stakla i keramike, veoma su osetljive na razlike u ceni gasa koje iznose čak i nekoliko evra po megavat-času.
Ukoliko bi razlika od više od 30 evra/MWh potrajala, mogla bi značajno da utiče na relativnu ekonomsku konkurentnost proizvodnje.
Korist bi mogla da osete i proizvođači električne energije iz gasnih elektrana.
Bugarske elektrane koje gas nabavljaju po cenama bližim regulisanom referentnom nivou mogle bi imati niže troškove goriva u odnosu na proizvođače na tržištima koja su direktnije izložena cenama vezanim za evropska gasna čvorišta.
Stvarni efekat na konkurentnost zavisiće od ugovora o nabavci, mrežnih tarifa i troškova emisija ugljenika.
Bugarska je poslednjih godina diverzifikovala snabdevanje gasom kroz uvoz iz Azerbejdžana, pristup LNG-u preko Grčke i dodatno povezivanje sa regionalnom gasnom infrastrukturom.
Time je zemlja dobila fleksibilniji portfolio snabdevanja nego što ga je imala pre evropske energetske krize.
Trenutna razlika u cenama pokazuje jednu od potencijalnih koristi takve diverzifikacije.
Istovremeno, ona ukazuje da regionalna tržišta gasa i dalje nisu u potpunosti cenovno integrisana.
Infrastrukturne veze omogućavaju fizički protok gasa preko granica, ali ugovorene količine, regulatorni okviri i troškovi transporta i dalje mogu da dovedu do značajnih razlika u cenama između pojedinačnih zemalja.
Koliko će bugarska prednost potrajati zavisiće od kretanja cena na TTF-u, troškova LNG-a i strukture portfolija snabdevanja kompanije Bulgargaz tokom grejne sezone.
Ukoliko evropske referentne cene ostanu povišene, a Bugarska zadrži pristup jeftinijem ugovorenom gasu, diskont bi mogao da pruži podršku domaćoj industriji tokom jeseni.
Ukoliko se udeo jeftinijih izvora snabdevanja dodatno smanji, regulisana cena mogla bi da se približi širim evropskim tržišnim nivoima.
Za sada, Bugarska ulazi u septembar sa višim domaćim troškovima gasa, ali i sa neuobičajeno velikim relativnim diskontom u odnosu na glavni evropski referentni indeks.
