Hrvatska je u utorak otvorila prijave za program čiste energije za domaćinstva vredan 38 miliona evra, koji po prvi put uključuje i podršku za baterijske sisteme za skladištenje energije. Cilj programa je da se veći deo proizvodnje sa krovnih solarnih elektrana prebaci u sve opterećenije večernje periode potrošnje električne energije.
Program obuhvata krovne fotonaponske sisteme, toplotne pumpe i baterijske sisteme za skladištenje električne energije.
Standardna domaćinstva mogu dobiti subvencije koje pokrivaju do 50% prihvatljivih troškova, dok podrška može dostići 70% za domaćinstva koja se smatraju ugroženim energetskim siromaštvom.
Maksimalni iznos subvencije iznosi 17.850 evra za standardne korisnike, odnosno 24.990 evra za domaćinstva koja ispunjavaju uslove u kategoriji energetskog siromaštva.
Uključivanje baterija značajno je jer se profil potrošnje električne energije u Hrvatskoj menja sa rastom distribuiranih solarnih kapaciteta.
Hrvatska je u avgustu zabeležila novi letnji rekord potrošnje električne energije od oko 3.400,5 MWh u 21 čas, nakon što je većina solarne proizvodnje već prestala. Ovaj nivo bio je viši i od prethodnog letnjeg rekorda i od najnovijeg zimskog maksimuma.
Solarne instalacije mogu smanjiti potrošnju domaćinstava i opterećenje sistema tokom dana, ali pružaju malo podrške tokom večernjeg vrha potrošnje ukoliko se proizvedena energija prethodno ne skladišti.
Baterijski sistemi postavljeni iza brojila omogućavaju domaćinstvima da sačuvaju deo dnevne solarne proizvodnje i iskoriste je nakon zalaska sunca.
Ukoliko se primene u dovoljno velikom broju, takvi sistemi mogli bi da smanje opterećenje koje mreža beleži tokom perioda od 20 do 22 časa, kada su cene električne energije na regionalnim tržištima često najviše.
Politika se tako pomera dalje od prve faze podrške krovnoj solarnoj energiji.
Samo subvencionisanje fotonaponskih instalacija može ubrzati dnevnu proizvodnju električne energije, ali istovremeno povećati razliku između perioda intenzivne solarne proizvodnje i večernje potrošnje.
Kombinovanje solarnih elektrana sa baterijskim skladištenjem omogućava stvaranje kontrolisanijeg profila potrošnje i proizvodnje.
Program bi takođe mogao da pripremi domaćinstva za tarife električne energije koje veću vrednost pridaju vremenu u kojem se energija troši.
Tarife zasnovane na vremenu potrošnje ili dinamičkom određivanju cena mogu značajno poboljšati ekonomsku opravdanost baterija, jer korisnicima omogućavaju da izbegnu korišćenje električne energije u periodima visokih cena.
Za elektroenergetsku mrežu, distribuirani sistemi za skladištenje mogu smanjiti vršnu potrošnju i potencijalno odložiti potrebu za određenim ulaganjima u proširenje mrežne infrastrukture.
Međutim, koristi zavise od načina na koji se baterije koriste.
Sistemi optimizovani isključivo za povećanje sopstvene potrošnje solarne energije mogu imati manju vrednost za elektroenergetski sistem od baterija koje mogu da reaguju na šire tržišne signale.
Hrvatska istovremeno razvija i veće baterijske sisteme za skladištenje energije, uključujući projekte koji kombinuju skladištenje sa obnovljivim izvorima energije.
Program za domaćinstva tako dodaje distribuirani sloj ovoj energetskoj tranziciji.
Iako program vredan 38 miliona evra sam po sebi nije dovoljno velik da promeni strukturu hrvatskog elektroenergetskog sistema, on predstavlja važnu promenu u pristupu energetskoj politici.
Kako se instalirani solarni kapaciteti povećavaju, državna podrška se postepeno pomera sa jednostavnog subvencionisanja proizvodnje ka podršci potrošačima da obnovljivu električnu energiju prebace u periode kada je elektroenergetskom sistemu najpotrebnija.
