Crnogorska državna elektroprivreda EPCG završila je radove na drugom od ukupno tri temelja za vetroturbine u okviru vetroparka Gvozd 2 snage 21 MW, čime je ostvaren novi važan korak u realizaciji projekta proširenja vrednog gotovo 26 miliona evra.
Projekat, koji se nalazi na Krnovskoj visoravni, trebalo bi da proizvodi oko 63 GWh električne energije godišnje nakon završetka radova.
Zajedno sa postojećim kapacitetima vetroparka Gvozd, novo proširenje povećaće ukupnu snagu kompleksa na 75,6 MW, uz očekivanu godišnju proizvodnju veću od 200 GWh.
EPCG razvija projekat proširenja u saradnji sa proizvođačem vetroturbina Nordex, dok finansijsku podršku projektu pruža Evropska banka za obnovu i razvoj.
Napredak u izgradnji je posebno značajan imajući u vidu da elektroenergetski sistem Crne Gore i dalje u velikoj meri zavisi od hidroelektrana.
Tokom sušnih perioda, smanjena proizvodnja iz akumulacionih hidroelektrana može brzo povećati potrebu zemlje za uvozom električne energije i izložiti EPCG višim cenama na regionalnim veleprodajnim tržištima.
Energija vetra pruža drugačiji proizvodni profil. Za razliku od solarne energije, čija je proizvodnja uglavnom koncentrisana tokom dnevnih sati, vetroelektrane mogu proizvoditi električnu energiju tokom večeri i noći, kada su regionalne cene električne energije često više.
To dodatne kapacitete energije vetra čini sve vrednijim, posebno u trenutku kada zemlje jugoistočne Evrope ubrzano povećavaju instalirane kapacitete solarnih elektrana.
Prva faza projekta Gvozd već je donela značajan novi kapacitet obnovljive energije koji nije povezan sa hidroenergijom u proizvodni portfolio EPCG. Projekat Gvozd 2 dodatno će doprineti diverzifikaciji proizvodnje, koristeći postojeću razvojnu lokaciju i iskustvo stečeno tokom rada prethodnih kapaciteta.
Iako je projekat relativno mali u poređenju sa obnovljivim projektima snage nekoliko stotina megavata koji su predloženi širom regiona, njegov doprinos je značajan za elektroenergetski sistem Crne Gore.
Dodatnih 63 GWh godišnje proizvodnje može smanjiti potrebu za uvozom električne energije tokom perioda nepovoljnih hidroloških uslova, dok istovremeno omogućava EPCG da racionalnije koristi vodu iz akumulacija u periodima kada je njena tržišna vrednost veća.
Projekat se takođe uklapa u širu strategiju Crne Gore, koja podrazumeva kombinovanje razvoja energije vetra i sunca sa fleksibilnošću hidroelektrana i prekograničnom trgovinom električnom energijom.
Crna Gora je povezana sa susednim elektroenergetskim sistemima na Balkanu, ali i sa Italijom putem podmorskog kabla, što dodatnoj proizvodnji električne energije omogućava pristup većem broju tržišta.
Komercijalna vrednost projekta Gvozd 2 zato neće zavisiti samo od ukupne godišnje proizvodnje, već i od trenutka kada se električna energija proizvodi. Proizvodnja energije vetra tokom večernjih sati, kada je regionalno tržište pod većim pritiskom, može imati znatno veću vrednost od dodatnog megavat-sata proizvedenog tokom popodneva sa visokom proizvodnjom solarne energije.
Rizici u vezi sa realizacijom projekta ostaju prisutni sve do završetka instalacije turbina, elektroenergetskih radova i priključenja na mrežu. Ipak, završetak drugog temelja predstavlja važan korak kojim se projekat Gvozd 2 dodatno pomera iz faze planiranja ka konkretnoj realizaciji.
Za Crnu Goru je ta razlika posebno važna. Zemlja je tokom prethodnih godina razvila veliki broj planiranih projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije, ali je relativno mali broj njih zaista stigao do faze izgradnje.
Gvozd 2 zato postaje još jedan pokazatelj sposobnosti Crne Gore da svoje ambicije u oblasti obnovljive energije pretvori u operativne proizvodne kapacitete koji mogu značajno smanjiti zavisnost od uvoza električne energije i rizike povezane sa nepovoljnim hidrološkim uslovima.
