Hrvatski elektroenergetski sistem ostao je u junu u velikoj meri zavisan od prekograničnog snabdevanja, iako su obnovljivi izvori činili značajan deo domaće proizvodnje električne energije. Neto proizvodnja električne energije iznosila je 881 GWh, što predstavlja pad od 2,7 odsto u odnosu na 905 GWh zabeleženih u junu 2025. godine.
Hidroenergija je ostala najveći domaći izvor električne energije, sa udelom od oko 39 odsto u ukupnoj proizvodnji. Vetroturbine su proizvele 152 GWh, odnosno 17,3 odsto ukupne proizvodnje, dok su solarne elektrane proizvele 195 GWh, što predstavlja udeo od 22,1 odsto. Termoelektrane su proizvele 119 GWh, odnosno 13,5 odsto ukupne proizvodnje.
Širi bilans pokazuje da domaća proizvodnja i dalje nije bila dovoljna da pokrije potrebe zemlje za električnom energijom. Hrvatska je tokom meseca uvezla 1.262 GWh, što je tek neznatno manje u odnosu na 1.267 GWh uvezenih godinu dana ranije. Istovremeno, izvoz je zabeležio izraženiji pad, od 5,4 odsto, na 547 GWh, sa 578 GWh u junu 2025. godine.
Podaci ukazuju na sve izraženiju mešovitu strukturu hrvatskog elektroenergetskog sistema. Solarne i vetroelektrane postaju značajni izvori domaće proizvodnje, ali se Hrvatska i dalje u velikoj meri oslanja na regionalno tržište kako bi pokrila svoje potrebe. Visok nivo bruto uvoza u odnosu na domaću proizvodnju znači da je zemlja i dalje izložena kretanjima veleprodajnih cena električne energije u regionu jugoistočne i centralne Evrope, posebno tokom perioda slabije hidrološke proizvodnje ili niže proizvodnje iz obnovljivih izvora.
Domaća proizvodnja prirodnog gasa takođe je oslabila. Hrvatska je proizvela 51 milion kubnih metara gasa, što predstavlja pad od 16,4 odsto na godišnjem nivou, dok je uvoz porastao za 41,6 odsto, na 269 miliona kubnih metara.
Proizvodnja sirove nafte smanjena je za 2,6 odsto, na 37.000 tona, dok je proizvodnja naftnih derivata porasla na 334.000 tona, u odnosu na 299.000 tona u junu 2025. godine.
Podaci za jun ukazuju da Hrvatska istovremeno ubrzava udeo solarne i vetroenergije u domaćoj proizvodnji, ali i zadržava značajnu zavisnost od prekogranične trgovine električnom energijom i uvoza energenata. Takva struktura ostavlja hrvatsko tržište osetljivim na promene regionalnih cena, dostupnost hidroenergije i stanje elektroenergetskih sistema susednih zemalja.
