Elektroenergetski sektor Bosne i Hercegovine zabeležio je značajan oporavak u maju, pri čemu je bruto proizvodnja električne energije dostigla 1.106 GWh, u odnosu na 830 GWh u istom mesecu 2025. godine. Ovakav rast omogućio je delimičan povratak tradicionalnog izvoznog potencijala zemlje, iako proizvodna struktura i dalje u velikoj meri zavisi od termoelektrana na ugalj i ostaje izložena operativnom stanju zastarelih termoenergetskih postrojenja.
Termoelektrane su tokom maja učestvovale sa 60 odsto u bruto proizvodnji električne energije, dok su hidroelektrane činile 27,3 odsto. Vetrolelektrane i solarne elektrane obezbedile su preostalih 12,7 odsto, što pokazuje da obnovljivi izvori energije, izuzev velikih hidroelektrana, postaju sve značajniji, ali još uvek nisu dovoljno razvijeni da potisnu ugalj kao glavni oslonac stabilnosti elektroenergetskog sistema.
Neto proizvodnja u termoelektranama iznosila je 594 GWh, što predstavlja povećanje od 4,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Proizvodnja hidroelektrana dostigla je 281 GWh, što je neznatno manje nego u maju 2025. godine, dok je zajednička proizvodnja vetroelektrana i solarnih elektrana porasla za 43,9 odsto, na 141 GWh. Upravo je rast proizvodnje iz ovih obnovljivih izvora predstavljao najizraženiji segment mesečnog energetskog bilansa, odražavajući puštanje u rad novih kapaciteta i bolje iskorišćenje nedavno izgrađenih postrojenja.
Povećanje domaće proizvodnje značajno je promenilo spoljnotrgovinski položaj Bosne i Hercegovine u sektoru električne energije. Uvoz električne energije smanjen je za 28,6 odsto, sa 500 GWh na 357 GWh, dok je izvoz povećan za 31,7 odsto, sa 489 GWh na 644 GWh. Zemlja je tako tokom maja ponovo ostvarila status neto izvoznika, uz suficit od približno 287 GWh.
Ovakav izvozni rezultat ima značajan ekonomski značaj, jer Bosna i Hercegovina ostaje jedan od retkih elektroenergetskih sistema na Zapadnom Balkanu koji je sposoban da kontinuirano ostvaruje izvozne viškove električne energije. Međutim, vrednost tog izvoza i dalje u velikoj meri zavisi od hidroloških prilika, raspoloživosti termoelektrana i sve izraženije razlike u troškovima emisije ugljen-dioksida između zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije.
Proizvodnja uglja takođe je zabeležila snažan oporavak. Proizvodnja lignita dostigla je 503.000 tona, što predstavlja rast od 71,7 odsto na godišnjem nivou, dok je proizvodnja mrkog uglja povećana za 2 odsto, na 449.000 tona. Ovi podaci ukazuju na poboljšanje eksploatacije uglja u poređenju sa neuobičajeno slabim rezultatima iz maja 2025. godine, ali ne otklanjaju strukturne probleme koji opterećuju pojedine rudnike i proizvodne komplekse.
Produženi zastoj u radu Termoelektrane Ugljevik pokazuje razliku između ukupnih statističkih podataka o proizvodnji uglja i stvarne sigurnosti snabdevanja gorivom na nivou pojedinačnih elektrana. Veća nacionalna proizvodnja lignita ne znači automatski i dostupnost uglja odgovarajućeg kvaliteta, lokacije i kalorijske vrednosti za potrebe svakog proizvodnog bloka.
Uvoz prirodnog gasa dostigao je 9,61 milion kubnih metara, što je 8,7 odsto više u odnosu na 8,84 miliona kubnih metara godinu dana ranije. Iako prirodni gas i dalje ima relativno mali udeo u energetskom bilansu Bosne i Hercegovine, ovaj rast ukazuje na povećanu potražnju van sektora proizvodnje električne energije, kao i na nastavak zavisnosti zemlje od uvoznog snabdevanja.
Energetski bilans Bosne i Hercegovine u maju bio je znatno povoljniji nego godinu dana ranije, zahvaljujući većoj proizvodnji u termoelektranama, rastu proizvodnje iz vetroelektrana i solarnih elektrana, kao i manjoj potrebi za uvozom električne energije. Ipak, dugoročna održivost izvoznog modela i dalje ostaje pod uticajem zastarelih termoelektrana, produktivnosti rudnika, promenljivih hidroloških uslova i postepenog pooštravanja evropskih pravila u oblasti emisije ugljen-dioksida.
