Vlada Hrvatske naložila je državnoj elektroprivredi HEP da kupi najmanje 1,1 milijardu kWh prirodnog gasa, odnosno približno 1,1 TWh, nakon što komercijalni učesnici na tržištu nisu dovoljno brzo popunili nacionalno podzemno skladište gasa za grejnu sezonu 2026/27.
Intervencija je usledila nakon što je Vlada analizirala dinamiku utiskivanja gasa u podzemno skladište Okoli. Procena je pokazala da planovi koje su dostavili korisnici skladišta neće omogućiti dostizanje dovoljnog nivoa zaliha pre početka zime.
Skladište Okoli bilo je popunjeno svega 50,4 odsto, u poređenju sa 67,7 odsto u istom periodu 2025. godine. Slabija popunjenost deo je šireg evropskog trenda, s obzirom na to da je prosečan nivo popunjenosti skladišta u Evropskoj uniji iznosio 53,4 odsto, dok je godinu dana ranije bio 65,3 odsto.
Vlada je sporiji tempo utiskivanja gasa prvenstveno pripisala visokim veleprodajnim cenama. Fjučersi na prirodni gas trgovali su se u rasponu od 60 do 63 evra po MWh, što je podstaklo deo snabdevača da odloži kupovinu u očekivanju da bi cene mogle da padnu pre završetka sezone punjenja skladišta.
Takva strategija može biti ekonomski opravdana za pojedinačne trgovce, ali istovremeno stvara rizik za sigurnost snabdevanja. Svaki učesnik na tržištu ima interes da sačeka niže cene, ali ukoliko većina postupi na isti način, postoji opasnost da skladišta ne dostignu potreban nivo popunjenosti pre početka zimske potrošnje.
Za sprovođenje nabavke izabran je HEP, jer njegova ćerka kompanija HEP-Plin kroz regulatorni postupak koji vodi Hrvatska energetska regulatorna agencija (HERA) dobija status snabdevača u krajnjoj nuždi. Time državna kompanija preuzima centralnu ulogu u sistemu vanrednog snabdevanja gasom.
Hrvatska je postavila kratkoročni cilj da skladište Okoli bude popunjeno najmanje 80 odsto do početka oktobra. Evropska pravila uglavnom predviđaju cilj od 90 odsto do 1. oktobra, ali određena fleksibilnost dozvoljava da nivo zaliha tokom perioda od oktobra do decembra ne bude niži od 80 odsto.
Pre donošenja ove odluke, Vlada je konsultovala kompanije koje raspolažu skladišnim kapacitetima u Okoliju. Korisnici koji nisu iskoristili svoje rezervisane kapacitete dobrovoljno su pristali da ih stave na raspolaganje, omogućivši kompaniji HEP-Plin da zakupi dodatni prostor iznad svojih postojećih prava. Identitet tih kompanija nije objavljen zbog poslovne osetljivosti podataka o njihovim skladišnim pozicijama.
Ovom odlukom deo rizika povezanog sa vremenom kupovine i promenama cena praktično se prenosi sa privatnih snabdevača na državnu kompaniju. HEP sada mora da odluči da li će gas kupiti odmah po relativno visokim cenama ili će nabavku rasporediti tokom narednog perioda u očekivanju povoljnijih tržišnih uslova, vodeći računa da pritom ne ugrozi planirano punjenje skladišta.
Finansijski efekti zavisiće od konačne strategije nabavke i načina upravljanja gasom nakon njegovog skladištenja. Pri ceni od 60 evra po MWh, kupovina 1,1 TWh prirodnog gasa predstavlja veleprodajnu vrednost od približno 66 miliona evra, bez uračunatih troškova transporta, skladištenja, finansiranja i balansiranja sistema. Čak i relativno male promene tržišne cene mogu zato značajno uticati na konačni trošak koji će snositi HEP, potrošači ili država.
Očekuje se da će LNG terminal na Krku obezbediti značajan deo potrebnih fizičkih isporuka. Već sada oko 70 odsto gasa koji ulazi u hrvatski transportni sistem stiže upravo preko ovog terminala, čiji je komercijalni kapacitet u potpunosti rezervisan za više od jedne decenije unapred.
Ova intervencija jasno pokazuje sukob između tržišne optimizacije i obaveze očuvanja sigurnosti snabdevanja. Vlasnici skladišnih kapaciteta imaju ekonomski motiv da sačekaju povoljnije cene, ali države ne mogu u potpunosti da se oslone na takvo tržišno ponašanje kada je u pitanju obezbeđivanje dovoljnih količina gasa za zimu. Hrvatska je zato odlučila da iskoristi finansijsku snagu HEP-a kako bi preuzela deo tog rizika i obezbedila blagovremeno punjenje skladišta.
