Predložena reverzibilna hidroelektrana Đerdap 3 vraća se u središte nacionalnog energetskog planiranja Srbije u trenutku kada se zemlja priprema za veći udeo energije proizvedene iz vetra i sunca. Šest kompanija podnelo je iskazivanje zainteresovanosti, čime je Vlada dobila početnu osnovu za identifikaciju potencijalnih tehničkih, građevinskih i finansijskih partnera.
Projekat je deo šireg investicionog programa Srbije u energetskom sektoru, čija se vrednost procenjuje na približno €14,4 milijarde. Za razliku od konvencionalnih projekata obnovljive energije, Đerdap 3 bi obezbedio sistemsko skladištenje energije, kapacitet za proizvodnju u vršnim periodima, usluge balansiranja i strateške rezerve. Njegova vrednost bi zato prevazilazila prihode od prodaje električne energije i obuhvatala smanjenje uvoza, manju potrebu za ograničavanjem proizvodnje iz obnovljivih izvora i veću otpornost tokom regionalnih poremećaja u snabdevanju.
Komercijalna struktura projekta, međutim, još nije definisana. Reverzibilne hidroelektrane troše električnu energiju tokom perioda niskih cena i proizvode je kada su cene više, ali projekat ovog obima ne može da se finansira isključivo na osnovu istorijskih razlika na tržištu dan-unapred. Model prihoda će možda morati da kombinuje trgovanje na tržištu, pomoćne usluge, naknade za strateške rezerve i ugovorenu raspoloživost za Elektroprivredu Srbije (EPS) ili operatora prenosnog sistema Srbije, Elektromrežu Srbije (EMS).
Regionalni tržišni uslovi podržavaju ovu ideju. Pokazatelji vrednosti baterijskog skladištenja približavaju se €800/MW u Mađarskoj, Bugarskoj, Rumuniji i Grčkoj, što ukazuje na značajnu unutardnevnu volatilnost širom regiona. Đerdap 3 bi potencijalno mogao da koristi deo tih regionalnih razlika u cenama, posebno kako se evropska integracija tržišta električne energije i prekogranična alokacija kapaciteta budu dalje razvijale.
Razvojni rizici projekta znatno su veći nego kod konvencionalnog baterijskog sistema za skladištenje energije. Projekat će zahtevati detaljna geološka i geotehnička istraživanja, modeliranje akumulacija, hidrauličku optimizaciju, procene uticaja na životnu sredinu i prekograničnu koordinaciju sa Rumunijom. Projektovanje će takođe morati da uzme u obzir interakciju sa postojećim hidroelektranama Đerdap 1 i Đerdap 2, kao i širi režim reke Dunav.
Rani FEED program trebalo bi da proceni različite kapacitete, konfiguracije pumpnih sistema, hidraulički pad, trase tunela i šeme priključenja na mrežu pre nego što Vlada donese konačnu odluku o EPC strukturi. Izabrana konfiguracija mora da uspostavi optimalan balans između početnog CAPEX-a, vremena odziva, povratne efikasnosti i dugoročne operativne fleksibilnosti.
Velike reverzibilne hidroelektrane mogu zahtevati višemilijardne kapitalne investicije i duge periode izgradnje. Kašnjenje od 12 do 18 meseci moglo bi da poveća troškove kamata tokom izgradnje i značajno oslabi prinose na vlasnički kapital, naročito ako početak ostvarivanja prihoda zavisi od integracije u tržište ili zamene uvozne električne energije u periodima vršne potrošnje.
Vlasnička struktura i model nabavke biće od presudnog značaja. Model predvođen državom mogao bi da omogući niže troškove finansiranja, ali bi značajan deo građevinskih i tržišnih rizika ostao na javnom bilansu. Strateško partnerstvo moglo bi da prenese određene rizike na privatne učesnike, ali bi investitori verovatno zahtevali jasno definisana dispečerska prava, naknade za raspoloživost i zaštitu od političkog uticaja na formiranje cena električne energije.
Strateško opravdanje za Đerdap 3 trenutno je snažnije od njegove komercijalne definicije. Sledeći izazov za Srbiju jeste da ovu ideju pretvori u bankabilan projekat sa verifikovanom tehničkom osnovom, transparentnom raspodelom rizika i modelom prihoda koji može da podrži dugoročno finansiranje.
