Jugoistočna Evropa ušla je u primetno zategnutiji letnji režim na tržištu električne energije tokom poslednje nedelje juna, jer su se visoka potrošnja izazvana toplotnim talasom, veće angažovanje termoelektrana i snažniji pritisak cena u večernjim satima udružili u stvaranju težih tržišnih uslova. Tokom 26. nedelje (22–28. jun 2026.), ukupna potrošnja električne energije na praćenim tržištima jugoistočne Evrope porasla je 12,7% na nedeljnom nivou, na 18,41 TWh, što predstavlja jedan od najvećih ranih letnjih skokova ove godine i potvrđuje sve veći uticaj sezonske potražnje za hlađenjem na regionalne elektroenergetske sisteme.
Rast potrošnje direktno se odrazio na više veleprodajne cene električne energije. Većina regionalnih tržišta zabeležila je nedeljni prosek iznad 100 €/MWh, pri čemu je Mađarska imala najvišu cenu od 149,92 €/MWh, zatim Rumunija sa 148,78 €/MWh, Italija sa 144,67 €/MWh i Hrvatska sa 139,09 €/MWh. Srbija je takođe ušla u zonu trocifrenih cena, sa prosekom od 110,77 €/MWh, dok je Bugarska dostigla 104,24 €/MWh. Grčka je ostala neposredno ispod granice od 100 €/MWh, sa prosekom od 99,98 €/MWh, ali je i tamo zabeležen značajan nedeljni rast. Turska je nastavila da se kreće odvojeno od glavnog regionalnog trenda, sa prosečnom cenom od samo 27,39 €/MWh, iako je zabeležila snažan procentualni rast.
Glavni pokretač zatezanja tržišta nije bio samo rast troškova goriva, već pre svega brzo povećanje potrošnje električne energije. Italija je zabeležila najveći apsolutni rast, sa dodatnih više od 1,2 TWh nedeljne potrošnje, dostigavši ukupno 6,49 TWh, dok su značajan rast potrošnje zabeležile i Hrvatska, Mađarska, Srbija, Rumunija i Grčka. Podaci pokazuju koliko brzo visoke temperature i povećana upotreba klima-uređaja mogu da promene stanje na tržištu električne energije — od relativno stabilnog sistema do znatno napetijih uslova, pri čemu odgovor zavisi od nacionalnog miksa proizvodnje, dostupnosti hidroenergije, termo kapaciteta, obnovljivih izvora i mogućnosti uvoza.
Proizvodnja električne energije jeste povećana tokom nedelje, ali nedovoljno da ublaži tržišni pritisak. Proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora energije (VRE) porasla je 11,7% na 4,27 TWh, uglavnom zahvaljujući većoj proizvodnji vetroelektrana, dok je proizvodnja iz solarnih elektrana ostala gotovo nepromenjena. Međutim, efekti rasta obnovljivih izvora bili su neujednačeni među državama. Istovremeno, hidroproizvodnja je pala za 2,8% na 3,51 TWh, čime je oslabljen jedan od najvažnijih izvora fleksibilnosti u regionu tokom perioda visoke potrošnje.
Kako obnovljivi izvori i hidroelektrane nisu bili dovoljni da u potpunosti pokriju rast potražnje, termoelektrane su preuzele veću ulogu u balansiranju sistema. Termo proizvodnja povećana je za 24,7% na 6,52 TWh, pri čemu je proizvodnja iz gasnih elektrana porasla 25,5%, dok su proizvodnja iz uglja i lignita povećane za 23,6% u odnosu na prethodnu nedelju. Veće oslanjanje na konvencionalne izvore dodatno je pojačalo pritisak na veleprodajne cene električne energije širom regiona.
Najnoviji tržišni podaci pokazuju da Jugoistočna Evropa ulazi u letnji period u kojem vršni sati postaju sve važniji faktor formiranja cena. Umesto da vrednost tržišta određuje samo bazna proizvodnja, najskuplji periodi sve više nastaju tokom večernjeg skoka potrošnje izazvanog potrebama za hlađenjem. Za industrijske potrošače, trgovce električnom energijom i proizvođače iz obnovljivih izvora, tržišni razvoj u julu zavisiće od odnosa između kontinuirano visoke letnje potražnje, troškova termo proizvodnje, dostupnosti hidroenergije i sposobnosti regiona da održi prekograničnu fleksibilnost dok temperature ostaju visoke.
