Mađarska je tokom gasne godine 2025/2026. preko Srbije primila oko 7,7 milijardi kubnih metara gasa, čime je ovaj pravac zadržao dominantnu ulogu, dok je ukupan uvoz porastao 2% na 12,1 milijardu kubnih metara.
Srpska ruta činila je približno 64% ukupnih ulaznih količina. Rumunija je isporučila oko 2 milijarde kubnih metara, Austrija 1,45 milijardi, a Hrvatska 0,9 milijardi, dok su dotoci iz Ukrajine iznosili oko 0,14 milijardi kubnih metara.
Mađarska je povećala ubrizgavanje gasa u skladišta za 37%, na 3,14 milijardi kubnih metara, uprkos padu ukupnih komercijalnih količina kojima je upravljao FGSZ od 3%, na 16,7 milijardi kubnih metara.
Domaća potrošnja ostala je uglavnom nepromenjena na 8,8 milijardi kubnih metara, dok je proizvodnja gasa u Mađarskoj ostala na približno 1,51 milijardu kubnih metara.
Izvoz gasa smanjen je 20%, na 4,75 milijardi kubnih metara. Slovačka je ostala najveće izvozno odredište, sa oko 2,6 milijardi kubnih metara, a sledila je Ukrajina sa približno 1,7 milijardi.
FGSZ i rumunski Transgaz uskladili su pravila o kvalitetu gasa na granici dve zemlje kako bi se pojednostavile prekogranične operacije i transport.
Veće količine gasa uskladištene u Mađarskoj ojačale su sigurnosnu rezervu snabdevanja, ali je uvoz i dalje u velikoj meri koncentrisan na srpskom koridoru. Alternativne veze pružaju dodatnu fleksibilnost, dok južni pravac i dalje nosi najveći deo uvoznog gasa.
