Analiza tržišta Electricity.Trade za maj 2026. godine ukazuje na značajnu strukturnu promenu na tržištu električne energije u jugoistočnoj Evropi: snažan rast proizvodnje iz obnovljivih izvora više nije sam po sebi dovoljan da snizi veleprodajne cene električne energije. Iako su proizvodnja iz vetra i sunca povećane u većem delu regiona, cene na tržištu električne energije nastavile su da rastu, dovodeći u pitanje dugogodišnju pretpostavku da će povećanje kapaciteta iz obnovljivih izvora automatski dovesti do nižih mesečnih tržišnih cena.
Proizvodnja iz obnovljivih izvora zabeležila je značajan rast u gotovo svim analiziranim tržištima. Bugarska je ostvarila najveće mesečno povećanje od 34,19%, zatim Rumunija sa 26,57%, Grčka sa 15,88%, Mađarska sa 9,56%, Italija sa 9,22%, Srbija sa 2,90% i Hrvatska sa 0,13%. Turska je bila jedino tržište na kojem je proizvodnja iz obnovljivih izvora smanjena, sa padom od 6,70%. Uprkos ukupnom rastu proizvodnje iz obnovljivih izvora, cene električne energije porasle su na većini međusobno povezanih tržišta jugoistočne Evrope.
Prosečna dnevna cena električne energije u Rumuniji povećana je za 14,66%, na 109,56 €/MWh, dok je Hrvatska zabeležila rast od 14,55%, na 103,58 €/MWh. Prosečna cena u Bugarskoj porasla je za 11,08%, na 101,07 €/MWh, u Mađarskoj za 10,31%, na 106,51 €/MWh, dok je Srbija zabeležila rast od 5,59%, na 96,63 €/MWh. Grčka je ostala najjeftinije povezano evropsko tržište električne energije u regionu, iako je njena prosečna cena blago povećana na 88,98 €/MWh. Italija je i dalje imala najvišu prosečnu cenu električne energije od 119,35 €/MWh, koja je ostala približno stabilna u odnosu na april, ali značajno iznad nivoa zabeleženog godinu dana ranije.
Rast cena električne energije rezultat je kombinacije faktora koji prevazilaze samu proizvodnju iz obnovljivih izvora. Iako veća proizvodnja iz vetra i sunca može da obori cene u periodima visoke proizvodnje, posebno tokom podnevnih sati, dispečabilni proizvodni kapaciteti i dalje ostaju ključni tokom večernjih perioda najveće potrošnje i u trenucima slabije proizvodnje iz obnovljivih izvora. Tokom maja hidrološka situacija bila je različita od tržišta do tržišta, cene prirodnog gasa ostale su dovoljno visoke da nastave da utiču na formiranje graničnih cena električne energije, dok je nekoliko tržišta i dalje bilo značajno oslonjeno na uvoz električne energije. Hrvatska je kroz neto uvoz pokrivala 43,78% svog elektroenergetskog miksa, Mađarska gotovo 29,97%, dok je udeo uvoza u snabdevanju Italije iznosio 17,97%.
Prema navodima Electricity.Trade-a, tržišna kretanja tokom maja pokazuju da kapaciteti iz obnovljivih izvora više nisu jedini odlučujući faktor koji oblikuje mesečne cene električne energije. Efikasnost obnovljive energije sve više zavisi od dostupnosti fleksibilnosti elektroenergetskog sistema, uključujući baterijska skladišta energije, hidroelektrane, upravljanje potrošnjom, snažnije prekogranične interkonekcije i komercijalne ugovore o otkupu električne energije (PPA ugovore). Kako se tržište električne energije u jugoistočnoj Evropi nastavlja razvijati, ovi mehanizmi za balansiranje sistema imaće sve važniju ulogu u pretvaranju rastuće proizvodnje iz obnovljivih izvora u dugoročno smanjenje veleprodajnih cena električne energije.
