Najnoviji odgovor organizacije Eurelectric na nacrt EU Implementing Regulation o cenama ugljenika plaćenim u trećim zemljama u okviru Mehanizma za prilagođavanje na granici po osnovu ugljenika (CBAM) nosi značajne implikacije za tržišta električne energije širom jugoistočne Evrope (SEE). Iako je predlog visoko tehnički, njegov komercijalni efekat je jasan. Kada finansijska faza CBAM-a postane u potpunosti operativna, izvoz električne energije iz zemalja van EU u Evropsku uniju više se neće vrednovati isključivo kroz veleprodajne cene struje, prenosne kapacitete ili troškove balansiranja. Cena ugljenika, verifikacija emisija i regulatorna dokumentacija postaće jednako važni faktori u određivanju konkurentnosti prekogranične trgovine električnom energijom.
Za Zapadni Balkan ovo predstavlja strukturnu promenu tržišta, a ne manju regulatornu korekciju. Zemlje poput Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Albanije i Kosova snažno su integrisane u tržište električne energije EU kroz trgovinu sa Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, Grčkom i Italijom. Do sada su tokovi električne energije u regionu uglavnom zavisili od hidroloških uslova, dostupnosti uglja, proizvodnje iz obnovljivih izvora, kapaciteta interkonekcija i razlika u veleprodajnim cenama. Pod CBAM-om, izvoznici će morati da upravljaju i izloženošću ugljeničnom trošku i rizikom usklađenosti, što fundamentalno menja ekonomiku regionalne trgovine električnom energijom.
Jedno od ključnih pitanja koje Eurelectric ističe odnosi se na metodologiju obračuna troškova ugljenika. Organizacija smatra da bi mesečne CBAM referentne cene bolje odražavale realnost trgovine električnom energijom nego godišnji proseci, jer tržišta električne energije funkcionišu kontinuirano. Ova razlika je posebno važna za izvoznike u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, gde trgovci moraju proceniti trošak ugljenika pre nego što obezbede prenosne kapacitete, formiraju forward ugovore ili planiraju prekogranične isporuke. Kašnjenje u obračunu ugljenične cene povećalo bi neizvesnost i verovatno dovelo do viših riziko premija za izvoz električne energije iz SEE zemalja van EU.
Odgovor takođe naglašava rastući značaj sistema EU-priznatog određivanja cene ugljenika. Uvođenje domaćih taksi na ugljenik samo po sebi ne garantuje bolji pristup tržištu ako ti mehanizmi nisu priznati u okviru CBAM pravila o odbitku. Zbog toga zemlje poput Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore imaju ključni politički izazov: reforme cena ugljenika moraju biti dizajnirane od samog početka tako da budu usklađene sa EU kriterijumima priznavanja. U suprotnom, domaći proizvođači bi mogli imati više troškove, dok bi i dalje plaćali CBAM na granici EU, čime bi im konkurentnost bila smanjena.
Još jedno važno pitanje odnosi se na default emisione faktore, koji mogu postati jedna od ključnih komercijalnih varijabli u regionalnoj trgovini električnom energijom. Zemlje sa ugljem dominantnim sistemima — uključujući Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i Kosovo — mogle bi se suočiti sa znatno višim CBAM troškovima ako ne mogu da dokažu niže emisije na nivou pojedinačnih postrojenja. Crna Gora i Albanija imaju prednost zahvaljujući velikim hidro kapacitetima, ali ta prednost može oslabiti tokom sušnih godina i povećane termo proizvodnje.
CBAM će takođe verovatno podeliti regionalno tržište električne energije u dve jasne komercijalne kategorije. Električna energija podržana obnovljivom proizvodnjom sa verifikovanim emisijama ili dokumentovanom niskougljeničnom proizvodnjom postaće sve atraktivnija za evropske kupce, dok će struja sa nejasnim podacima o emisijama ili visokim ugljeničnim intenzitetom verovatno trgovati uz diskont. Ova promena ima značajne implikacije za regionalna javna preduzeća, nezavisne trgovce, industrijske potrošače i dugoročne ugovore o kupovini električne energije, gde kvalitet dokumentacije o emisijama postaje gotovo jednako važan kao i sama električna energija.
Regulativa dodatno povećava značaj verifikacije emisija na nivou postrojenja. Proizvođači iz obnovljivih izvora, hidroelektrane i druga niskougljenična postrojenja na Zapadnom Balkanu moraće da dokažu poreklo električne energije, izmerene emisije, podatke o proizvodnji i ugovornu alokaciju. Bez robusne dokumentacije, EU uvoznici mogu koristiti standardne (default) vrednosti emisija koje precenjuju stvarni ugljenični intenzitet, smanjujući komercijalnu vrednost inače niskougljenične električne energije.
Tretman prekograničnog balansiranja i netiranja električne energije takođe je posebno važan za Balkan. Mnoge zemlje regiona menjaju poziciju između uvoza i izvoza u zavisnosti od sezonske potrošnje, hidroloških uslova i proizvodnje iz obnovljivih izvora. Srbija može u jednom periodu da uvozi, a u drugom da izvozi električnu energiju, dok Crna Gora, Albanija i Bosna i Hercegovina često prilagođavaju tržišnu poziciju u zavisnosti od vodostaja. Jasna CBAM pravila o netiranju uvoza i izvoza biće zato ključna kako bi se izbeglo preuveličavanje ugljeničnog otiska električne energije koja zapravo služi regionalnom balansiranju, a ne finalnoj potrošnji u EU.
Za ugljenom intenzivne elektroenergetske sisteme, finansijske posledice mogu postati sve izraženije. Srbija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Kosovo ne mogu pretpostaviti da će izvoz električne energije u EU ostati komercijalno atraktivan pod postojećim uslovima. Ukoliko se proizvodni portfelji ne dekarbonizuju ili sistemi cena ugljenika ne budu priznati u okviru CBAM-a, troškovi ugljeničnog prilagođavanja postepeno će smanjivati izvozne marže, uz uticaj na investicije, vrednovanje imovine i dugoročno planiranje proizvodnje.
Crna Gora ilustruje i prilike i izazove novog okvira. Njeni hidro kapaciteti mogu predstavljati značajnu konkurentsku prednost, posebno u godinama sa obilnim padavinama. Međutim, ta prednost zavisi od verodostojne dokumentacije o emisijama i transparentnog praćenja porekla električne energije. Hidrološka varijabilnost, uvoz za balansiranje i nedovoljna ugovorna evidencija mogu oslabiti tu poziciju ukoliko dokumentacija ne ispuni EU standarde.
Za Srbiju je izazov još širi. Zemlja kombinuje ugljem dominantnu proizvodnju, rastuće investicije u obnovljive izvore, aktivnu berzu električne energije i značajan industrijski izvoz u EU. Sveobuhvatna CBAM strategija Srbije zahtevala bi priznate metodologije emisija, transparentne mehanizme određivanja cene ugljenika, sertifikaciju električne energije iz OIE, podršku za PPA ugovore sa niskim emisijama i praktične smernice za izvoznike koji prodaju struju u susedne EU tržišta poput Mađarske, Rumunije, Hrvatske i Bugarske.
Komercijalna vrednost ugovora o kupovini električne energije iz obnovljivih izvora (PPA) takođe će značajno porasti. PPA ugovori će sve više služiti ne samo kao instrument hedžinga cena, već i kao dokaz u okviru izveštavanja o emisijama pod CBAM-om. Industrijski izvoznici sa pristupom dokumentovanoj zelenoj energiji poboljšaće i regulatornu usklađenost i dugoročnu konkurentnost izvoza, što će dodatno ojačati investicioni potencijal obnovljivih izvora u regionu.
Regionalne berze električne energije, operatori prenosnih sistema i finansijske institucije takođe će morati da se prilagode. Kako CBAM rizici postaju ugrađeni u formiranje cena, berze i operatori mreža moraće da unaprede transparentnost izveštavanja o emisijama i prekograničnu razmenu podataka. Banke i investitori će takođe uključivati CBAM izloženost u svoje odluke, što će povećati atraktivnost niskougljenične proizvodnje, skladišta energije i OIE projekata, dok će povećati rizike za ugljem zasnovana postrojenja.
U konačnici, implementacija CBAM-a transformiše energetsku tranziciju iz ekološkog cilja u strateško trgovinsko i konkurentsko pitanje. Pristup tržištu električne energije EU sve više će zavisiti ne samo od cena, već i od kredibilnog izveštavanja o ugljeniku i regulatorne usklađenosti. Za Zapadni Balkan, očuvanje dugoročnog pristupa tržištu zahtevaće priznate sisteme cena ugljenika, transparentno računovodstvo emisija, dokumentaciju na nivou postrojenja i bližu integraciju sa evropskim regulatornim standardima.
Ključna komercijalna razlika na tržištu električne energije regiona više neće biti samo između jeftine i skupe struje. Umesto toga, sve više će se razlikovati CBAM usklađena, dokumentovana niskougljenična električna energija i električna energija čiji je ugljenični profil neizvestan. Proizvođači, trgovci i industrijski potrošači koji mogu jasno dokazati svoju ugljeničnu poziciju pre formiranja cene transakcije biće najbolje pozicionirani za konkurenciju na evoluirajućem evropskom tržištu električne energije.
