Tržište snabdevanja električnom energijom u Srbiji počinje da otvara prostor za sofisticiraniji industrijski proizvod, u kojem vrednost električne energije ne zavisi samo od cene, već i od toga koliko pouzdano mogu da se dokažu njeno poreklo, ugovorni lanac i emisione karakteristike.
Ovaj trend je posebno značajan za proizvođače koji u Evropsku uniju izvoze čelik, aluminijum i druge proizvode sa visokim emisijama ugljenika, gde je Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) ušao u svoju konačnu finansijsku fazu.
Za ove kompanije, nabavka električne energije sve više postaje deo šireg procesa usklađivanja sa zahtevima izvoza i upravljanja emisijama ugljenika.
Kako funkcioniše model
Tradicionalni ugovor o snabdevanju industrijskog potrošača električnom energijom odgovara na tri osnovna pitanja: koliko električne energije će biti isporučeno, po kojoj ceni i u kom periodu.
Novi model dodaje obnovljive izvore, identifikaciju proizvodnog postrojenja, garancije porekla, podatke sa brojila, evidenciju raspodele i dokumentaciju povezanu sa emisijama.
To ne znači da električna energija iz obnovljivih izvora ili garancija porekla automatski smanjuju CBAM obavezu. Da li se emisije povezane sa električnom energijom mogu priznati zavisi od primenljive metodologije, kategorije proizvoda i pravila verifikacije.
Ipak, industrijskim kupcima je sve više potrebna kvalitetna i proverljiva dokumentacija, jer kupci iz EU, finansijske institucije i korporativne politike dekarbonizacije prenose zahteve za podacima o emisijama kroz čitav lanac snabdevanja.
Komercijalni uticaj
Nezavisni snabdevači mogu imati poteškoća da se sa velikim tradicionalnim energetskim kompanijama takmiče isključivo na osnovu cene električne energije kao robe.
Umesto toga, mogu da konkurišu kroz sledljivost, strukturu ugovora, upravljanje podacima, balansiranje i podršku u ispunjavanju regulatornih zahteva.
Snabdevač može objediniti fizičku isporuku električne energije sa nabavkom iz obnovljivih izvora, podacima sa brojila, kontrolom raspodele i ažuriranom dokumentacijom koju industrijski kupac može koristiti u svom širem sistemu upravljanja emisijama ugljenika.
Time se deo prihoda snabdevača pomera sa čiste prodaje MWh ka energetskim uslugama sa većom dodatom vrednošću.
Ko ima koristi
Nezavisni snabdevači dobijaju mogućnost da se diferenciraju dodatnim uslugama.
Industrijski izvoznici dobijaju veću kontrolu nad podacima i dokazima povezanim sa nabavkom električne energije.
Proizvođači energije iz obnovljivih izvora dobijaju pristup kupcima koji su spremni da plate za identifikovanu električnu energiju sa niskim emisijama ugljenika.
Kompanije koje se bave merenjem, praćenjem, izveštavanjem i verifikacijom (MRV), kao i pružaoci usluga upravljanja energijom, dobijaju nove mogućnosti za ulogu oko ugovora o snabdevanju električnom energijom.
Zašto je važno sada
Srbija istovremeno razvija pravila za promenu snabdevača i agregatora, povećava kapacitete za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i priprema industriju za zahteve povezane sa CBAM-om.
Zbog toga novi industrijski proizvod više nije samo ugovor o snabdevanju električnom energijom.
On sve više podrazumeva isporučeni MWh praćen dovoljno pouzdanim i kontrolisanim informacijama koje mogu postati deo izvozne dokumentacije, izveštavanja o emisijama i sistema upravljanja ugljeničnim otiskom kupca.
By Virtu.Energy
