Tržišno spajanje (market coupling) je jedan od najvažnijih nedovršenih projekata u elektroenergetskom sektoru Jugoistočne Evrope. Za zemlje članice EU u regionu, ovo spajanje je već deo svakodnevnog formiranja cena. Za veći deo Zapadnog Balkana, ono i dalje predstavlja sledeći veliki korak.
Cilj je jednostavan u teoriji: povezati nacionalna tržišta za dan unapred (day-ahead) i intraday trgovinu kako bi električna energija mogla efikasnije da teče preko granica, a ograničeni prenosni kapaciteti bili raspodeljeni kroz tržišne mehanizme. U praksi, spajanje zahteva pravno usklađivanje, spremnost berzi, koordinaciju TSO operatora, regulatorna odobrenja, integraciju algoritama i operativno poverenje.
Model EU zasniva se na Single Day-Ahead Coupling (SDAC). ENTSO-E opisuje SDAC kao mehanizam koji stvara panevropsko tržište električne energije za dan unapred, koristeći zajednički algoritam za efikasnu alokaciju ograničenih prekograničnih kapaciteta uz uvažavanje mrežnih ograničenja. Intraday integracija se realizuje kroz Single Intraday Coupling (SIDC), koji omogućava kontinuiranu prekograničnu trgovinu bliže vremenu isporuke.
Za Zapadni Balkan, tržišno spajanje je važno iz tri razloga.
Prvo, ono treba da poboljša formiranje cena (price discovery). Povezano tržište je u pravilu transparentnije i likvidnije od fragmentisanog tržišta. Investitori mogu bolje da modeluju prihode, trgovci preciznije da procenjuju zagušenja, a potrošači mogu imati efikasniji sistem proizvodnje i potrošnje.
Drugo, spajanje treba da poboljša korišćenje interkonektora. Umesto oslanjanja na eksplicitne aukcije i bilateralno zakazivanje, povezani sistemi dodeljuju kapacitet zajedno sa trgovinom električnom energijom. To smanjuje neefikasnosti i čini prekogranične tokove fleksibilnijim i bližim realnim tržišnim uslovima.
Treće, tržišno spajanje je sada povezano sa CBAM mehanizmom. Energetska zajednica navodi da je integracija tržišta električne energije usko povezana sa CBAM-om, jer EU okvir omogućava mogućnost vremenski ograničenog izuzeća za uvoz električne energije iz zemalja koje su tržišno povezane sa EU sistemom.
Proces napreduje, ali ne brzo. U junu 2026. Energetska zajednica je izvestila da je Srbija prva ugovorna strana koja je prenela Electricity Integration Package, čime su ispunjeni uslovi za pristupanje unutrašnjem tržištu električne energije EU, iako su i dalje potrebne provere Evropske komisije i dodatno usklađivanje pre konačne integracije.
Prema pogledu ADEX-a na tržišnu infrastrukturu, prvo spajanje tržišta između Zapadnog Balkana i EU moglo bi da se dogodi oko početka 2028. ili početka 2029. godine, prema izjavi Anžea Predovnika, predsednika Upravnog odbora ADEX grupe i izvršnog direktora BSP SouthPool.
Ovaj vremenski okvir je važan jer znači da investitori i trgovci ne bi trebalo da očekuju punu integraciju 2026. ili 2027. godine. Prelazni period će biti neujednačen. Neka tržišta će napredovati brže, dok će druga ići sporije, u zavisnosti od regulatorne i operativne spremnosti.
Tržišno spajanje neće eliminisati volatilnost. U nekim slučajevima može čak preneti volatilnost EU tržišta direktnije u Zapadni Balkan. Potrošači u trenutno jeftinijim zonama mogu se suočiti sa jačom konvergencijom ka višim cenama iz susednih tržišta. Proizvođači mogu dobiti pristup većem tržištu, ali i veću konkurenciju. Trgovci mogu izgubiti deo arbitraže, ali dobiti likvidnije kratkoročno tržište.
Zato strateško pitanje nije da li je tržišno spajanje dobro ili loše, već kako se svaki učesnik priprema za njega. Komunalna preduzeća moraju razviti trgovačke kapacitete. Regulatori moraju uspostaviti kredibilna pravila. TSO operatori moraju koordinisati kapacitete i upravljanje zagušenjima. Berze moraju povećati likvidnost. Investitori moraju razviti modele prihoda koji funkcionišu i pre i posle spajanja.
Tržišno spajanje nije samo tehnička nadogradnja. To je kapija kroz koju Zapadni Balkan postaje deo evropske real-time elektroenergetske ekonomije.
