Tržište električne energije u Jugoistočnoj Evropi ulazi u novu fazu. Ključno pitanje više nije samo da li su cene električne energije visoke ili niske, već kada su cene visoke, gde dolazi do njihovog razilaženja i koja imovina može dovoljno brzo da reaguje kako bi uhvatila vrednost ili očuvala stabilnost sistema. fleksibilnost, cenovni signali, tržišna dinamika
Dugi niz godina, tržišta električne energije u regionu analizirana su kroz godišnje bazne cene, hidrološke uslove, dostupnost uglja i zavisnost od uvoza. Iako ovi faktori i dalje ostaju važni, oni više ne daju potpunu sliku. Jugoistočna Evropa se sve više razvija u tržište koje oblikuju solarna proizvodnja, oštri večernji skokovi potrošnje, ograničena fleksibilnost sistema, zagušenja mreže, prekogranični prenosni kapaciteti i trgovina prilagođena ugljeničnim troškovima. solarna energija, mrežna ograničenja, dekarbonizacija
ACER-ova analiza Jugoistočne Evrope za 2026. godinu daje važan signal upozorenja. Tokom letnjih stresnih događaja 2024. godine, nekoliko zona trgovanja u regionu suočilo se sa značajnim pritiskom cena u večernjim satima. Prema ACER-u, problem nije bio rast solarne proizvodnje sam po sebi, već nedostatak fleksibilnih resursa koji bi mogli brzo da zamene solarni pad proizvodnje nakon zalaska sunca. Smanjena dostupnost gasnih elektrana, niski nivoi hidro-akumulacija, nedovoljni kapaciteti skladištenja, ograničen odgovor potrošnje i smanjeni prekogranični kapaciteti sve su doprineli toj situaciji. ACER, energetska fleksibilnost, večernji pik
Ovo odražava novu strukturu cena električne energije u regionu: niske ili čak negativne cene tokom sunčanih podnevnih sati, praćene visokim cenama usled nestašice u večernjim satima. Solarna proizvodnja smanjuje potrebu za konvencionalnom proizvodnjom tokom dana, ali nakon zalaska sunca sistem mora da se osloni na hidroelektrane, gasne elektrane, baterijsko skladištenje, uvoz ili upravljanje potrošnjom. Kada ovih resursa nema dovoljno, cene mogu naglo da porastu. cenovna volatilnost, skladištenje energije, balansiranje sistema
Ongoing solarna ekspanzija u Jugoistočnoj Evropi dodatno pojačava ovaj trend. ACER navodi da je solarni PV kapacitet u odabranim tržištima EU u regionu dostigao oko 29 GW u 2025. godini, dok se kapaciteti koji se mogu raspoređivati (dispatchable kapaciteti) nisu povećavali istim tempom. Rezultat je sistem sa više jeftine energije tokom dana, ali i većom izloženošću nestašicama i volatilnosti tokom večernjih rampi potrošnje. PV kapacitet, dispečabilna proizvodnja, energetski sistem
Prekogranični prenosni kapaciteti postali su drugi veliki pokretač cena. Jugoistočna Evropa je povezana sa širim evropskim tržištem, ali vrednost tih interkonekcija zavisi od toga koliko je kapaciteta stvarno dostupno za komercijalno trgovanje. ACER je utvrdio da ograničeni prekogranični (cross-zonal) kapaciteti sprečavaju region da uveze jeftiniju električnu energiju iz Centralne Evrope tokom perioda tržišnih poremećaja. Agencija takođe naglašava značaj primene pravila EU o 70% prekograničnog kapaciteta, koje obavezuje operatore prenosnog sistema da stave najmanje 70% fizičkog kapaciteta na raspolaganje tržištu uz očuvanje sigurnosti sistema. TSO operatori, interkonekcije, prekogranična trgovina
Treći ključni faktor sve više dolazi do izražaja na granici EU i Zapadnog Balkana: troškovi ugljenika. Od 2026. godine, Mehanizam za prilagođavanje na granici po osnovu ugljenika (CBAM) ulazi u svoju definitivnu fazu, uz obavezu sertifikata i obračuna za obuhvaćeni uvoz, uključujući električnu energiju. Istovremeno, prvi kvartalni izveštaj Energetske zajednice za 2026. godinu pokazuje da su spot cene električne energije u Zapadnom Balkanu u proseku oko 30 €/MWh niže nego u susednim EU tržištima, ali da se prekogranična trgovina nije povećala u skladu sa jednostavnim modelom cenovne arbitraže. CBAM, ugljenični troškovi, trgovinska ograničenja
Ovo predstavlja fundamentalnu promenu u regionalnoj ekonomskoj logici tržišta. Niže dnevne (day-ahead) cene više nisu automatski prilike za arbitražu. Tržišni učesnici sada moraju da uzmu u obzir troškove ugljenika, default faktore emisija, regulatorne zahteve, dokumentacioni rizik, izbor rute trgovine, tranzitnu izloženost i sve izraženiju razliku između planiranih i fizičkih tokova električne energije. arbitraža, tržišni rizik, regulatorna usklađenost
Za industrijske potrošače, godišnji proseci cena postaju sve manje koristan pokazatelj. Strategije nabavke sve više moraju da uključuju profil potrošnje, izloženost vršnim satima i mogućnosti hedžovanja. Za proizvođače, prihod od prodaje električne energije sve više zavisi od realizovanih (capture) cena, a ne od prosečne tržišne cene. Za trgovce, uspeh više nije samo kupovina jeftino i prodaja skupo preko granica, već upravljanje vremenom, strukturom, zagušenjima, balansnim rizikom i izloženošću ugljeniku. hedžovanje, capture cena, tržišna strategija
Jugoistočna Evropa može i dalje da očekuje periode visokih cena električne energije, ali dublja transformacija je u tome što cene postaju sve neravnomernije, više lokacione i vremenski osetljive. Tržište više ne nagrađuje samo proizvodnju energije. Sve više nagrađuje fleksibilnost. lokacione cene, vremenska granularnost, fleksibilnost sistema.
