Niže spot cene električne energije širom jugoistočne Evrope tokom 24. nedelje na prvi pogled mogu delovati privlačno za industrijske kupce, ali one ne uklanjaju rizik u nabavci električne energije. Većina regionalnih tržišta zabeležila je pad cena, predvođena Srbijom, gde je prosečna cena pala za 21,5% na 78,22 €/MWh. Bugarska je zabeležila pad na 93,58 €/MWh, Hrvatska na 92,02 €/MWh, Rumunija na 97,38 €/MWh, dok je Mađarska pala na 98,71 €/MWh. Italija je takođe blago oslabila, ali je sa 123,17 €/MWh ostala najskuplje tržište u regionu.
Za fabrike je ključni problem to što nedeljni proseci prikrivaju stvarnu strukturu troškova. Regionalna potrošnja električne energije porasla je za 4,6% na 15,85 TWh, dok je proizvodnja iz obnovljivih izvora energije povećana za 16,6% na 3,64 TWh, što je doprinelo padu prosečnih cena. Istovremeno, proizvodnja iz hidroelektrana smanjena je za 7,5%, dok je proizvodnja iz uglja i lignita porasla za 24,4%. To znači da je jeftinija električna energija u proseku istovremeno rezultat sistema u kojem se sve više koristi karbon-intenzivno balansiranje.
Industrijski kupci izloženi spot tržištu suočavaju se sa više različitih rizika istovremeno. Solarne elektrane mogu da ublaže cene tokom dnevnih sati, ali večernja potrošnja često zavisi od termoelektrana. Promenljivost hidroloških uslova može u roku od nedelju dana promeniti zategnutost sistema. Italijanski cenovni premijum može da povuče regionalne tokove i utiče na susedna tržišta. Iako je Srbija imala niže cene, likvidnost SEEPEX-a od svega 120 GWh ograničava mogućnost dubljeg hedžovanja.
Zbog toga strategija nabavke mora da prevaziđe jednostavnu podelu na fiksne i spot ugovore. Veliki industrijski potrošači moraju koristiti satnu analizu cena, modelovanje profila potrošnje, strukturiranje PPA ugovora, alokaciju troškova balansiranja i izloženost prekograničnim cenovnim razlikama. Za izvoznike, sve važnija postaje i dokumentacija o emisijama ugljenika. Niska cena električne energije ne znači automatski i nisku emisiju, naročito kada se ugalj i lignit vraćaju u marginalnu proizvodnju.
PPA ugovori sa obnovljivim izvorima energije mogu pomoći, ali samo ako su pravilno strukturirani. Godišnje usklađivanje nije dovoljno za fabrike sa kontinuiranom proizvodnjom. Potrebni su satni obračuni, jasno definisani profili isporuke, precizno regulisani troškovi balansiranja, garancije porekla gde je primenljivo, kao i plan upravljanja preostalom izloženošću prema mreži.
Industrijski kupac električne energije u SEE regionu sve više postaje aktivan tržišni učesnik, a ne samo klasični potrošač. Nabavka energije utiče na operativne troškove, planiranje proizvodnje, izveštavanje o emisijama i izvoznu konkurentnost. 24. nedelja je pokazala da niže spot cene mogu doneti kratkoročno olakšanje, ali ne uklanjaju potrebu za profesionalnim upravljanjem energetskim rizikom.
