Srbija je u 24. nedelji zabeležila najizraženiju nedeljnu korekciju cena među analiziranim tržištima električne energije u Jugoistočnoj Evropi. Prosečna cena električne energije na tržištu dan-unapred pala je za 21,5% na 78,22 €/MWh, čime je Srbija postala drugo najjeftinije tržište u regionalnom poređenju, odmah iza Turske. Za tržište koje je često pod uticajem regionalnih cenovnih kretanja i lignitne proizvodnje, ovako snažan pad predstavlja značajnu promenu tržišnih uslova.
Potražnja za električnom energijom porasla je samo umereno tokom nedelje. Potrošnja u Srbiji povećana je za 2,0% na 554,08 GWh, što je znatno ispod rasta potražnje zabeleženog u većim tržištima poput Italije i Turske. Međutim, važniji pomak dogodio se na strani ponude, gde je proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora porasla za 76,8% na nedeljnom nivou. Iako obnovljivi izvori i dalje čine relativno ograničen deo ukupnog proizvodnog miksa, snažan rast vetra i solarne energije obezbedio je dodatnu količinu jeftine energije koja je doprinela pritisku na pad veleprodajnih cena.
Uprkos nižim cenama na tržištu, proizvodna struktura Srbije ostala je snažno oslonjena na konvencionalne izvore. Proizvodnja iz termoelektrana na ugalj porasla je za 66,0 GWh, dok je hidro proizvodnja opala za 4,2%. To ukazuje da su lignit i ugalj i dalje imali ključnu ulogu u balansiranju elektroenergetskog sistema, čak i u uslovima rasta obnovljivih izvora. Za industrijske potrošače, trgovce i investitore, ovo predstavlja važnu karakteristiku tržišta: niže cene električne energije ne znače nužno i niži ugljenični intenzitet, posebno kada termoelektrane ostaju marginalni izvor proizvodnje.
Neto uvozni položaj Srbije ostao je bez većih promena tokom nedelje, što sugeriše da je pad cena pre svega posledica promene domaćeg proizvodnog miksa i šire regionalne konvergencije cena, a ne značajne promene u prekograničnim tokovima električne energije. Dana 17. juna Srbija je zabeležila cenu od 83,87 €/MWh, što je bila najniža dnevna vrednost među tržištima Jugoistočne Evrope u okviru posmatranog perioda.
Istovremeno, tržišna likvidnost ostaje jedan od strukturnih izazova Srbije. Nedeljni obim trgovanja iznosio je svega 120 GWh, što je znatno ispod nivoa većih regionalnih berzi, uključujući Italiju (22.300 GWh), Grčku (4.030 GWh), Bugarsku (2.320 GWh) i Mađarsku (2.090 GWh). Iako Srbija može da generiše snažne kratkoročne cenovne oscilacije, ograničena dubina tržišta i dalje otežava učesnicima da efikasno hedžuju izloženost, optimizuju rasporede proizvodnje i obezbede dugoročne fizičke ugovore o snabdevanju.
