Energetska tranzicija Jugoistočne Evrope neće biti finansirana samo bankarskim kreditima. Potrebna ulaganja su prevelika, struktura energetskih sredstava je previše raznovrsna, a tržište postaje sve sofisticiranije. Zbog toga će biti neophodna kombinacija finansiranja kroz tržišta kapitala, zelene obveznice, korporativni dug, sredstva razvojnih finansijskih institucija (DFI) i projektno finansiranje.
Problem je u tome što su tržišta kapitala u regionu neravnomerno razvijena.
Grčka i Rumunija imaju najrazvijenije priče na energetskim tržištima kapitala. Bugarska, Hrvatska i Slovenija raspolažu značajnim institucionalnim kapitalom, ali imaju manji broj velikih energetskih kompanija koje kotiraju na berzi. Zapadni Balkan i dalje se u većoj meri oslanja na razvojne finansijske institucije, domaće banke, strateške investitore i državne elektroenergetske kompanije.
Inicijalna javna ponuda akcija (IPO) kompanije Hidroelectrica ostaje najznačajnija transakcija na tržištu kapitala u Jugoistočnoj Evropi. Vrednost emisije iznosila je 1,9 milijardi evra, što je predstavljalo najveći IPO u istoriji Bucharest Stock Exchange, treći najveći u Centralnoj i Istočnoj Evropi u tom trenutku i najveći evropski IPO tokom 2023. godine.
Ovaj IPO dokazao je nešto veoma važno: veliki, profitabilni i strateški značajni energetski sistemi iz Jugoistočne Evrope mogu privući međunarodni institucionalni kapital. Hidroelectrica nije bila spekulativna „zelena priča“, već zreo proizvođač električne energije iz hidroelektrana sa velikim kapacitetima, strateškim značajem i snažnom profitabilnošću. Upravo zato je javna ponuda bila uspešna.
Međutim, Hidroelectrica je i dalje izuzetak. Većina platformi iz oblasti obnovljivih izvora energije u Jugoistočnoj Evropi i dalje će verovatnije izlaziti iz investicionog ciklusa kroz prodaju strateškim kupcima, infrastrukturnim fondovima, rotaciju sredstava ili prodaju manjinskih strateških udela nego putem izlaska na berzu. Tržišta akcijskog kapitala mogu apsorbovati velike i zrele nacionalne šampione, ali su manje pogodna za fragmentisane razvojne portfolije.
Tržište korporativnih obveznica postaje sve značajnije, naročito u Grčkoj. Kompanija PPC emitovala je u oktobru 2025. godine zelene senior obveznice sa dospećem 2030. godine u vrednosti od 775 miliona evra uz kamatnu stopu od 4,25%. Ova transakcija pokazuje da velike regionalne elektroenergetske kompanije mogu koristiti tržište zelenog duga za refinansiranje obaveza i finansiranje kvalifikovanih zelenih projekata.
Takve emisije imaju poseban značaj jer stvaraju most između korporativne transformacije i razvoja energetskih projekata. Velika elektroenergetska kompanija ne mora svaki vetropark, solarnu elektranu ili sistem za skladištenje energije finansirati zasebnim projektnim kreditom bez prava regresa prema vlasniku. Umesto toga, može koristiti korporativno zeleno finansiranje, pod uslovom da investitori veruju njenom kreditnom profilu i zelenom investicionom okviru.
Banke predstavljaju još jedan ključni kanal finansiranja. Grčke i rumunske banke, kao i regionalne bankarske grupe poput Erste Group, UniCredit, Raiffeisen Bank International, Intesa Sanpaolo, OTP Bank i Piraeus Bank, imaju centralnu ulogu u finansiranju obnovljivih izvora energije. Njihova uloga nije ograničena samo na direktno kreditiranje projekata; one takođe podržavaju tržište zelenih obveznica, korporativna refinansiranja i sindikovane kredite koje predvode razvojne finansijske institucije.
Razvojne finansijske institucije (DFI) i dalje predstavljaju okosnicu velikog broja energetskih transakcija. Posebno su značajne European Bank for Reconstruction and Development, European Investment Bank i International Finance Corporation, jer smanjuju finansijski rizik, mobilišu komercijalne banke i podržavaju regulatorne mehanizme poput aukcija i ugovora za razliku u ceni (CfD).
Primer takve podrške predstavlja kredit od 175 miliona evra koji je EBRD odobrio kompaniji PPC za razvoj oko 400 MW vetroenergetskih i solarnih kapaciteta u Bugarskoj, Grčkoj i Rumuniji. Podrška programa InvestEU omogućila je obezbeđivanje dugoročnijeg finansiranja i ubrzala širenje obnovljivih izvora energije na regionalnom nivou.
Na Zapadnom Balkanu, European Investment Bank ostaje jedan od najvažnijih izvora finansiranja klimatskih i infrastrukturnih projekata. Grupa EIB investirala je 822 miliona evra u region tokom 2025. godine, a istovremeno je odobrila kredit od 103 miliona evra za vetroelektranu Poklečani Wind Farm snage 132 MW u Bosni i Hercegovini.
Kapitalna struktura finansijski održivih projekata obnovljivih izvora energije u Jugoistočnoj Evropi obično se sastoji od nekoliko slojeva: sopstvenog kapitala investitora, kredita komercijalnih banaka, učešća razvojnih finansijskih institucija, prihoda obezbeđenih kroz aukcije ili ugovore o prodaji električne energije, a ponekad i grantova ili garancija Evropske unije. Na razvijenijim tržištima sve češće se prihvataju korporativni PPA ugovori i određeni stepen tržišne izloženosti. Na manje razvijenim tržištima kreditori i dalje preferiraju jasnije mehanizme podrške prihodima.
Rumunski CfD program posebno je značajan jer projekte obnovljivih izvora energije pretvara u finansijski privlačnija sredstva. Prema podacima EBRD-a, kroz dva aukcijska ciklusa dodeljeno je ukupno 4,2 GW solarnih i vetroenergetskih kapaciteta, čime je premašen nacionalni cilj od 3,5 GW predviđen rumunskim Planom oporavka i otpornosti.
Ključno pitanje za tržišta kapitala u Jugoistočnoj Evropi zato nije da li kapital postoji. On postoji. Pravo pitanje jeste da li su projekti strukturirani na način koji omogućava kapitalu da bude efikasno plasiran.
Investitori žele predvidivost. Banke žele kreditnu održivost. Vlasnici obveznica žele finansijsku disciplinu. Razvojne finansijske institucije žele pozitivan tranzicioni efekat. Strateški kupci žele platforme. Vlade žele nove kapacitete i manji rizik za potrošače.
Najuspešniji projekti biće oni koji uspeju da istovremeno zadovolje više od jednog od ovih zahteva.
Tržišta energetskog kapitala u Jugoistočnoj Evropi i dalje su u razvoju, ali je pravac kretanja jasan. Zrele elektroenergetske kompanije mogu pristupiti tržištu zelenih obveznica. Veliki nacionalni energetski šampioni mogu izaći na berzu. Kvalitetni projekti mogu obezbediti projektno finansiranje. Učešće razvojnih finansijskih institucija može privući komercijalne banke. Aukcije i CfD mehanizmi mogu transformisati rana tržišta u finansijski održiva tržišta.
Naredna faza razvoja podrazumevaće veće učešće domaćeg kapitala, veći broj emisija zelenih obveznica, više finansiranja baterijskih sistema za skladištenje energije i veću primenu hibridnih modela koji kombinuju korporativno i projektno finansiranje.
Region ne oskudeva u kapitalu. Ono što mu nedostaje jeste dovoljan broj projekata sa smanjenim rizikom, obezbeđenim priključkom na mrežu i kvalitetnom strukturom, spremnih da taj kapital apsorbuju.
